Превентивна дијагностика депресије ускоро у домовима здравља

Скрининг ће се радити у ординацијама изабраних лекара, с циљем да се болест рано препозна и лечи.

У до­мо­ви­ма здра­вља ши­ром Ср­би­је од сле­де­ће го­ди­не по­чи­ње ак­ци­ја пре­вен­тив­них пре­гле­да гра­ђа­на на де­пре­си­ју. То је ва­жно јер ана­ли­зе струч­ња­ка на гло­бал­ном ни­воу по­ка­зу­ју да ће за не­ко­ли­ко го­ди­на де­пре­си­ја по­ста­ти во­де­ћа бо­лест у све­ту. У Ми­ни­стар­ству здра­вља на­гла­ша­ва­ју да се ра­ди на то­ме да овај скри­нинг про­грам што пре за­жи­ви ка­ко би гра­ђа­ни мо­гли да до­ла­зе на пре­вен­тив­не пре­гле­де. 

До­цент др Ива­на Ста­ше­вић Кар­ли­чић, в. д. ди­рек­то­ра Кли­ни­ке за пси­хи­ја­триј­ске бо­ле­сти „Др Ла­за Ла­за­ре­вић”, об­ја­шња­ва да је у то­ку 2013. го­ди­не, на ини­ци­ја­ти­ву Ми­ни­стар­ства здра­вља, при­ме­њен про­је­кат „Скри­нинг на де­пре­си­ју на ни­воу при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те”.

„Ин­стру­мен­те” за скри­нинг при­ме­њи­ва­ли су ле­ка­ри оп­ште ме­ди­ци­не у од­ре­ђе­ном бро­ју до­мо­ва здра­вља у Ср­би­ји. 

– Про­је­кат је тра­јао го­ди­ну да­на. На осно­ву до­би­је­них ре­зул­та­та и пра­ће­ња трен­до­ва у обла­сти пре­вен­ци­је мен­тал­них по­ре­ме­ћа­ја, Ми­ни­стар­ство здра­вља ће уве­сти оба­ве­зни скри­нинг на де­пре­си­ју ко­ји ће се ра­ди­ти у ор­ди­на­ци­ја­ма иза­бра­них ле­ка­ра, са ци­љем ра­ног пре­по­зна­ва­ња и пра­во­вре­ме­ног трет­ма­на де­пре­си­је. Ово је од­раз бри­ге си­сте­ма о здра­вљу на­ци­је и ја­сан знак о све­сти др­жа­ве да је мен­тал­но здра­вље на­ци­о­нал­ни ка­пи­тал – по­ја­шња­ва др Ста­ше­вић Кар­ли­чић.

У уста­но­ва­ма при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те пла­ни­ра­но је да се го­ди­шње ура­ди око 446.000 пре­гле­да, од­но­сно да се об­у­хва­ти око осам од­сто циљ­не по­пу­ла­ци­је. Пре­вен­тив­ни пре­глед об­у­хва­та узи­ма­ње по­да­та­ка од па­ци­јен­та по­треб­них за утвр­ђи­ва­ње де­пре­сив­них симп­то­ма, иден­ти­фи­ка­ци­ју фак­то­ра ри­зи­ка, еви­ден­ти­ра­ње на­ђе­ног ста­ња и пред­у­зе­тих ме­ра, а по по­тре­би упу­ћи­ва­ње па­ци­јен­та на спе­ци­ја­ли­стич­ко-кон­сул­та­тив­не пре­гле­де, ин­ди­ви­ду­ал­ни здрав­стве­но-вас­пит­ни рад, као и пре­ба­ци­ва­ње по­да­та­ка у ме­ди­цин­ску до­ку­мен­та­ци­ју.

Струч­ња­ци на­гла­ша­ва­ју да де­пре­си­је пред­ста­вља­ју ва­жан про­блем због те­жи­не по­сле­ди­ца, на­ру­ше­ног ква­ли­те­та жи­во­та, мо­гу­ћих са­мо­у­би­ства и удру­же­но­сти са дру­гим мен­тал­ним по­ре­ме­ћа­ји­ма и хро­нич­ним бо­ле­сти­ма. Уз анк­си­о­зност и пси­хо­со­мат­ске по­ре­ме­ћа­је здра­вља, де­пре­си­је спа­да­ју ме­ђу нај­че­шће мен­тал­не по­ре­ме­ћа­је. Про­це­њу­је се да је од че­ти­ри до де­сет од­сто оп­ште по­пу­ла­ци­је то­ком жи­во­та има­ло де­пре­сив­ну епи­зо­ду. Бо­лест ви­ше „оп­те­ре­ћу­је” же­не.

– Де­пре­си­ја ути­че на по­ро­дич­но функ­ци­о­ни­са­ње и парт­нер­ске од­но­се, а ис­пи­ти­ва­ња ука­зу­ју да код ро­ди­те­ља мо­же до­ве­сти до за­не­ма­ри­ва­ња и по­ја­ве зна­чај­них по­ре­ме­ћа­ја код де­це. Пре­ма по­да­ци­ма Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је (СЗО), ви­ше од 350.000 љу­ди свих уз­ра­ста бо­лу­је од де­пре­си­је. Чак 67 од­сто де­пре­си­ја су по­врат­ног или хро­нич­ног то­ка. Де­пре­си­ја пред­ста­вља и глав­ни узрок не­спо­соб­но­сти са 12,1 од­сто свих го­ди­на „здра­вог” жи­во­та из­гу­бље­них због не­спо­соб­но­сти – ка­же др Сне­жа­на Жив­ко­вић Пе­ри­шић, спе­ци­ја­ли­ста епи­де­ми­о­ло­ги­је Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”.

Ре­ла­тив­но че­сто, код 10 до 15 од­сто де­пре­сив­них осо­ба, бо­лест се за­вр­ша­ва са­мо­у­би­ством. Пре­ма по­да­ци­ма СЗО, ми­ли­он љу­ди оду­зме се­би жи­вот сва­ке го­ди­не као по­сле­ди­ца де­пре­сив­ног по­ре­ме­ћа­ја. 

Ако се са­да­шњи тренд на­ста­ви, де­пре­си­ја ће до 2020. го­ди­не, по­сле ис­хе­миј­ске бо­ле­сти ср­ца, по­ста­ти дру­ги во­де­ћи узрок обо­ле­ва­ња у све­ту, а у зе­мља­ма у раз­во­ју и узрок оп­те­ре­ће­ња дру­штва бо­ле­шћу. 

У ис­тра­жи­ва­њу здра­вља ста­нов­ни­штва Ср­би­је из 2013. го­ди­не, утвр­ђе­но је да 4,1 од­сто ста­нов­ни­штва по­ка­зу­је симп­то­ме де­пре­си­је, ко­ји су би­ли знат­но при­сут­ни­ји код же­на (5,3 од­сто), не­го код му­шка­ра­ца (2,9 од­сто), као и у по­пу­ла­ци­ји ста­рих и нај­си­ро­ма­шни­јих. За­бри­ња­ва по­да­так да је чак 21,1 од­сто ста­нов­ни­штва ста­ри­јег од 85 го­ди­на има­ло симп­то­ме де­пре­си­је, али их ни­су пре­по­зна­ли као та­кве.

Цен­тар за мен­тал­но здра­вље 

Кли­ни­ка за пси­хи­ја­триј­ске бо­ле­сти „Др Ла­за Ла­за­ре­вић” отво­ри­ће уско­ро Цен­тар за мен­тал­но здра­вље. Ка­ко на­ја­вљу­је др Ива­на Ста­ше­вић Кар­ли­чић, то је ко­рак ка одва­ја­њу па­ци­је­на­та од уста­но­ве. 

– Ба­ви­ће­мо се са­ве­то­дав­ним ра­дом, ле­ка­ри ће ићи у до­мо­ве па­ци­је­на­та, кон­тро­ли­са­ће се да ли па­ци­јен­ти узи­ма­ју те­ра­пи­ју и по­ма­га­ће се њи­хо­вим по­ро­ди­ца­ма. То по­сто­ји сву­да у све­ту и осо­би не тре­ба упут да би до­шла у цен­тар. На при­мер, љу­ди ка­да се раз­ве­ду или има­ју те­шку бо­лест не зна­ју са ким мо­гу да по­раз­го­ва­ра­ју, па ће им на­ши ле­ка­ри увек би­ти на рас­по­ла­га­њу. То је ва­жни­је не­го да са­мо по­се­жу за се­да­ти­ви­ма – ис­ти­че др Ста­ше­вић Кар­ли­чић.

Извор: Политика