Како приступити особама са инвалидитетом

Особе са инвалидитетом, често су на друштвеним маргинама. Одговарајући приступ и добра кумуникација, кључни су фактори од којих зависи њихова успешна социјализација. Нећете погрешити ако се понашате као према себи равноправнима. 
Дефектолог Милош Совак је рекао да особа са органским и функционалним сметњама постаје ометена у развоју само кад то оштећење престаје да буде лична ствар појединца и постаје ствар друштва. Страх од непознатог, неупућеност, предрасуде, понекад и претерана брига, спутавају људе у односу према својим суграђанима који имају неко функционално, телесно или сензорно оштећење. Свако од нас може допринети да се осећају прихваћеним и корисним члановима друштва. Историјски гледано, однос друштвене заједнице према особама са телесним и функционалним оштећењима био је нехуман, чак суров. У Старој Грчкој су глувонеме особе приношене као жртве боговима. Спартанци су особе са менталним и физичким оштећењима бацали у море, а Стари Римљани, чувени по свом праву, глувима су у почетку оспоравали наследство. Слични варваризми и гетоизација дешавали су се и касније. Па и данас није реткост да у непросвећеном народу преовлада сујеверје и да се особа са оштећењем прогласи кривцем за несреће и стихије. Међутим, треба поменути и потпуно другачији став према слепим особама које су биле уважене, сматране мудрацима и пророцима.
Данас се особе са телесним и функционалним сметњама професионално оспособљавају, инклузија је заживела, о социјалном моделу приступа особама са посебним потребама се много говори, али… мали је број стално запослених, ретки су бракови између њих и особе која то није.
Брак склапају међу собом, имају потомство, али у одгајању деце потребна им је помоћ других. Глуви родитељи не могу подстицати развој говора свог детета које не мора имати оштећен слух, не могу чути ни плач своје бебе.
Слепи родитељи ће пружати довољно акустичких подстицаја свом детету, али неће видети боју његових очију, косе.
Шта је то што “нормалнима” смета да прихвате особе које су другачије?
Да ли смета то што ће слепа особа чешће оборити чашу или што је потребно више стрпљења да би саслушали особу која муца?
Ако вам се учини да им је помоћ потребна, питајте да ли и на који начин можете помоћи. Када комуницирате обраћајте се директно, никако преко пратиоца.
Слободно користите фразе које иначе користите (“видимо се”, “чујемо се”) без обзира на оштећење - спонтаност у комуникацији се цени више од намештене учтивости.
Не користите реч инвалид (инвалидус, лат. нејак).
Већина не одобрава “несрећно” прихваћен термин посебне потребе (сви имамо неке посебне потребе у свакодневном животу).
Свакој је особи сопствено име најмилија реч на свету.
Користите речи које асоцирају на активност (корисник колица, уместо везан за колица).
Ако дуже времена разговарате са корисником колица, седните да би га гледали равно.

ПЗС