Инклузија: Факултети каскају за школама

Од шест крагујевачких факултета само један има рампу за особе са инвалидитетом, а до пре неколико година поједини нису желели да уписују младе Роме чак ни када би добили решење од Министарства просвете. Помака на боље има, али малих, преноси портал pressek.rs.

Лазару Филиповићу неколико испита недостаје до дипломе Струковних студија на Медицинском факултету у Крагујевцу. Апсолвирао је пре пет година, али су га од полагања испита одвратиле сребрне медаље на светском и европском првенству.

Млади Чачанин се те 2012. године преселио у Панчево, наставио да ниже медаље и факултет је на неко време пао у други план.

"Од факултета сам увек имао велику подршку и разумевање, јер тренинзи и такмичења за собом повлаче вишемесечне паузе у студирању, каже Лазар, који је јунски испитни рок ове године ипак искористио за полагање испита. Чињеница да му је вид оштећен за њега, каже, никада није представљала велики проблем, па ни када је уписао факултет. Од малена сам се навикао да се сам сналазим, тако да ми додатна подршка није била неопходна", каже Филиповић.

Нису, међутим, сви попут Лазара - спортисти челичне воље, упорни да савладају сваку препреку. А за оне који то нису Универзитет у Крагујевцу, на жалост, не чини пуно да те препреке отклони. Архитектонске баријере и равнодушност академске заједнице, на које пажњу скрећу овдашња удружења, само су део проблема.

Непостојање чврсте законске обавезе да се високошколске установе озбиљније позабаве проблемима са којима се студенти са инвалидитетом или млади Роми суочавају свакако не доприносе конвенцијама, стратегијама и законима прокламованој доступности образовања свима. Самим тим, када је инклузија у питању, факултети и даље каскају за средњим, а још више за основним школама.

Лакши упис, мали корак напред

На 12 факултета Универзитета у Крагујевцу има укупно 24 студената са инвалидитетом – двадесетдвоје је на основним, један на мастер и још један на докторским студијама. Подаци Универзитета у Крагујевцу кажу још и да на факултетима у његовом саставу студира 44 младих Рома.

То није велики број, ако се у обзир узме укупан број академаца који студирају на крагујевачком универзитету (око14.000). Међутим, и младих Рома и студената са инвалидитетом двоструко је више на овдашњим високошколским установама него пре седам година.

Афирмативне мере уписа, које се од пре две године спроводе системски (постоји унапред дефинисан број студената из осетљивих група који се уписују, систем уписа је јасно дефинисан), допринеле су повећању броја студената из осетљивих група. Ипак, и даље постоји велика диспропорција између броја студената из, такозваних, осетљивих група и броја места која су резервисана за њих.

За студенте са инвалидитетом ове године резервисано је 21 место на факултетима Универзитета у Крагујевцу, исто толико и за матуранте ромске националности. Они се уписују и студирају о трошку државе, али ван квота за остале буџетске студенте, тако да, иако је то прилично раширена заблуда, никоме не заузимају место.

Систем је раније функционисао мало другачије. Уместо по унапред одређеним квотама, студенти из осетљивих група уписивали су се на основу решења Министарства просвете, науке и технолошког развоја. И тада су студирали о трошку државе, али поново не заузимајући место другим студентима, већ су уписивани ван конкурсом предвиђеног броја места.

Афирмативне мере подразумевају и одређене бенефиције приликом уписа на више године студија. Студенти који су уписани на основу Програма афирмативних мера, уколико остваре 36 ЕСПБ у складу са Законом о високом образовању, не рангирају се са осталим студентима,већ задржавају статус студената који се финансирају из буџета.

Степеници непремостива баријера

Иако је механизам пријема студенената, у међувремену, знатно побољшан, проблема још увек има. Ако је судити по сајтовима шест крагујевачких факултета информације о упису, које се на њима могу добити, представљају прву препреку. Комплетно упутство намењено студентима који се уписују захваљујући програму афирмативних мера могу се пронаћи само на сајтовима Универзитета, Медицинског и Филолошко уметничког факултета.

За студенте који се крећу уз помоћ колица ово, на жалост, није једина препрека. Наиме, од шест факултета који се налазе у Крагујевцу, особама које за кретање користе колица, доступна су само два и то делимично.

Рампа која обезбеђује приступ постављена је пре неколико година на Економском факултету, међутим, по речима Наташе Јевтовић, из крагујевачког Удружења студената са хендикепом, тиме је отклоњена само једна препрека, улаз, док је кретање по факултету и даље немогуће, пошто лифтови нису довољно пространи да се у њих сместе колица.

Поред Економског, нивелисан је и прилаз на Факултету инжењерских наука, али је и овај факултет само делимично доступан. Наиме, већ у холу постоји степеник који представља препреку за даље кретање.

Закон не обавезује

Закон о високом образовању каже да "право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем, без обзира на расу, боју коже, пол, сексуалну оријентацију, етничко, национално или социјално порекло, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, статус стечен рођењем, постојање сензорног или моторног хендикепа или имовинско стање".

Међутим, прилично "лабаво" постављене одредбе које се тичу обезбеђивања услова за студенте са инвалидитетом томе не доприносе баш много. Док стручно упутство каже да факултет приликом полагања пријемног испита мора да обезбеди студентима са инвалидитетом одговарајуће услове, закон, када је у питању даље школовање на универзитету, каже да то може учинити у складу са могућностима – дакле и не мора.

"Још увек, на жалост, много тога зависи од "људског фактора", односно од добре воље челних људи на факултету. Рампа на Економском факултету постављена је пре неколико година захваљујући доброј сарадњи нашег удружења са тадашњом деканком", каже Наташа Јевтовић.

Удружење је, у сарадњи са Универзитетском библиотеком, лане аплицирало код неколико донатора за пројекат који би обезбедио средства за рампу која би учинила доступном библиотеку и читаоницу. Идеја им је била и да набаве опрему која би олакшлала учење слабовидим студентима, али нису успели да обезбеде средства.

"Оно што лично сматрам великим проблемом је недовољна сарадња између универзитета и факултета, факултета међусобно и свих заједно са локалном самоуправом и Министарством просвете. На тим релацијама би могли да буду направљени многи помаци", коментарише Јевтовић.

Мариоја Обреновић/pressek.rs