Значај знаковног језика и тумача

Чачак - Скупштине Србије усвојила је пре две године Закон о употреби знаковног језика, међутим његова примена је јако спора, сматрају у Савезу глувих и наглувих. Широм Србије организују се трибине, како би се указало на значај овог закона.

Далиборка Богдановић из Чачка, знаковни језик је научила од својих родитеља, који су глуве особе. Као мала гледала их је како комуницирају са глувим људима.

"То што знам знаковни језик то ми много значи, помажем глувим особама, водим их у суд, код лекара, у пошту, завршавамо све послове које треба и то ми представља велико задовољство што могу са њима да радим и комуницирам", истакла је Богдановић.

И Ненад Продановић је знаковни језик научио од својих родитеља. Завршио је семинаре за преводиоца и судског тумача.

"Ми тумачи смо много важни за глуве особе јер ми ту њихову баријеру отклањамо и њима олакшавамо један вид комуникације са чујућим особама", рекао је Продановић.

Закон о употреби знаковног језика није у потпуности заживео у пракси. Ипак, његова примена је изузетно важна за целокупно друштво, али пре свега за јавне службе и институције.

"Јако је важна услуга знаковног преводиоца. Битно је да што више људи научи основе знаковног језика да би се олакшала та свакодневна комуникација", изјавила је председница Савеза глувих и наглувих Србије, Сузана Маслаћ-Матовић.

Закон о примени знаковног језика је један од врло ретких, чија је примена отпочела и пре његовог усвајања у Скупштини Србије. Широм земље постоји више од 40 канцеларија за знаковне преводиоце.

"Коришћењем знаковног језика, пружањем ове услуге штварамо друштво једнаких могућности и глувим особама омогућавамо задовољење тих њихових потреба на специфичан начин који је у складу са природом степана хендикепа који поседују", рекла је Јелена Котевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Процењује се да неку врсту инвалидитета има око 10 одсто становништва. Глувих особа у Србији има негде око 6.000, док је наглувих далеко више.

ПЗС