Створити друштво једнаких могућности

Чачак - Скупштина Србије усвојила је пре две године Закон о употреби знаковној језика, међутим његова примена је јако спора, сматрају у Савезу глувих и наглувих Србије.

Због тога се организује низи трибина на којима се представља Закона о употреби знаковног језика за глува и наглува лица.

Председница Савеза глувих и наглувих Србије Сузана Маслаћ-Матовић, изјавила је да је примена овог закона изузетно важна за целокупну популацију друштвене заједнице пре свега јавне службе и институције.

"Закон о употреби знаковног језика, усвојен пре две године, споро се примењује, због чега морамо да на овакав начин детаљније упознамо институције система, јавне службе и слично са тим да је закон добар", рекла је Маслаћ-Матовић.

Према њеним речима, закон би требало да "натера" све институције да омогуће глувин и наглувим особама приступ информацијама и да их и оне свакодневно добијају као особе које немају проблеме те врсте.

Јелена Котевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, изјавила је за ПЗС да у Србији, од укупног броја популације, око 10 одсто становништва има неку врсту инвалидитета.

"Национална организација особа са инвалидитетом је отпочела са израдом и пуњење базе података јединствене евиденције о особама са инвалидитетом. Тај процес и даље траје, али можемо рећи да према извештају Савеза глувих и наглувих Србије, конкретно, глувих особа у Србији има негде око 6.000, док је наглувих далеко више", истакла је Котевић.

Закон о примени знаковног језика је, каже она, врло специфичан закон и један од врло ретких у правном систему Србије чија је примена отпочела и пре његовог усвајања у Скупштини Србије.

"Са активностима које се односе на пружање услуге знаковног преводиоца смо отпочели још 2009. године кроз један пилот пројекат финансиран од стране Светске банке, а већ 2010. у редовно финансирање из средстава буџета Републике Србије увели смо финансирање 44 Канцеларија за знаковне преводиоце на територији целе земље", рекла је Котевић, додајући да се данас финасира рад 49 знаковних преводилаца.

Она каже да се велики број локалних самоуправа од 2010. године до данас придружио оваквим активностима и препознао потребу својих суграђана да комуницирају на знаковном језику.

Котевић истиче да све већи број медија прилагођава свој програм глувим и наглувим особама, ангажовањем тумача или титловима.

"Оно што ја архитектонска баријера за особе са телесним инвалидитетом, то је комуникацијска баријера за глуве и наглуве особе. Коришћењем знаковног језика, односно пружањем ове услуге стварамо друштво једнаких могућности глувим особама", закључила је Котевић.

ПЗС