Обележава се Светски дан особа са аутизмом

Обележава се светски дан особа са аутизмом, 2. април, а Србија га дочекује без прецизног броја особа којима је дијагностикован тај развојни поремећај.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је да нема потпуних података, али се процењује да у Србији живи више од 2.500 особа са аутизмом.

Са друге стране, представници Удружења родитеља деце са аутизмом „Аутизам, право на живот“ процењују да у Србији има измедју 30.000 и 60.000 особа са аутизмом и позвају надлежне да почну да решавају проблеме тих особа.

Аутизам је сложени развојни поремећај који се обично јавља током прве три године живота. Многи стручњаци верују да овај проблем није изазван једним узроком. Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као последица различитих фактора који утичу на развој мозга, његову структуру и функционисање. Испољава се кроз проблеме у чулном опажању, говору, мишљењу и разумевању социјалних ситуација. Због тога се понашање и однос са спољашњим светом развија другачије.

Пре педесетак година сматрало се да аутизам узрокује неадекватна нега од стране родитеља. Испоставило се да је то мишљење погрешно. Савремена медицинска истраживања указују на јасне биолошке узроке аутизма и то значи да родитељи више не треба да криве себе. Биолошки узрочници укључују генетске факторе, вирусне инфекције, компликације током трудноће и породјаја које могу изазвати суптилна мождана оштећења. Ћесто је удружен са знацима неуролошког оштећења, менталном ретардацијом и одредјеним патолошким стањима (нпр. Епилепсија). Чињеница да се аутизам подједнако често открива у различитим културама указује да су социјални фактори мало вероватни као узрочници поремећаја.

Аутизам може да се деси свакој породици, без обзира на расну, националну и етничку припадност, социјални и економски статус, и четвороструко је учесталији код дечака него код девојчица.

Код аутизма нема смањења или повратка на почетно стање, он је равномеран у свом интензитету и току. Аутизам утиче на многе делове мозга, мада и данас није сасвим разјашњено на који се начин тај утицај остварује. Док се код једних особа виде тежа оштећења попут менталне ретардације, изражено ћутања, понављајућа моторика (као што је лупкање рукама или љуљање); код других са блажим оштећењима може постојати активан ,али препознатљиво необичан социјалан приступ уско ограничених интереса и опширно педантне комуникације.

Поред примене читавог низа терапијских метода, засада нема лека за Аутизам. Циљ лечења је поправити функционисање детета у свакодневном животу. Касно започето и неадекватно лечење може утицати на дугорочни исход, и зато је аутизам потребно што пре дијагностиковати и тимски третирати.

Деца са аутизмом одрастају у одрасле особе са аутизмом. Многима од њих ће бити потребна брига и старање током целог живота. Код тежих облика аутизма, самосталан живот таквих особа је готово немогућ, док је код блажих облика, самосталан живот могућ. Једнострано лечење се није показало добрим. Терапија се обично прилагођава дететовим потребама. Ако се крене рано с интензивним, упорним програмима едукације и бихевиоралне терапије, може се помоћи детету да достигне одређени ниво самосталности, социјалних и радних вештина.

Доста је раширено мишљење да деца са аутизмом имају нормалну интелигенцију. Медјутим, чињеница је да када се примене тестови интелигенције, отприлике две трећине добијају резултате испод нивоа просека.

Рана дијагностика, третман и укључивање у образовни процес су кључни за децу са аутизмом. Тако им се може помоћи да развију своје социјалне и комуникационе вештине, постану самосталнији и воде испуњенији и продуктивнији живот.

Рана дијагностика је изразито важна јер, што се пре одреди у чему је проблем, пре се може и терапијски деловати на њега. То може помоћи детету да стекне потребне социјалне вјештине и самосталност, те смањити негативне облике понашања. Но, уз постављање дијагнозе у ранијој доби важно је имати развијену подршку ране интервенције да би се родитељима и деци могло од самог почетка помоћи на адекватан начин.

Постоји велики број третмана, од едукативних као што је ТЕАЦЦХ програм (Треатман анд Едуцатион оф Аутистиц анд цоммуницатион-хандицаппед цхилдрен), бихевиоралних као нпр. примијењена бихевиорална анализа (АБА), различити говорно-језични терапијски поступци, психотерапија, фармакотерапија и сл.

Карактеристичне одлике понашања деце са аутистичним спектром:

- незаинтересованост
- прилазе другима уз помоћ и подршку одраслих
- када им се неко обраћа, не реагују
- користе руку одраслог да дођу до оног штио желе
- смањена могућност за имитативну креативну игру
- предметима се баве на стереотипан начин, окрећу их, ређају...
- понављају речи онако како их чују
- немају интересовање за другу децу
- говоре тако што често понављају исти садржај
- понашају се једнолично
- не успостављају контакт погледом
- имају необичне покрете
- повремено се смеју без видљивог разлога
- могу да раде неке ствари јако добро и брзо али не и оне које подразумевају разумевање социјалних односа

ПЗС