Светски дан особа са Дауновим синдромом
Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006. године, а 21. март симболично је изабран за тај дан, јер је у основи те болести присутност три уместо два хромозома, на 21. хромозомском пару.
Даунов синдром је генетски поремећај који је добио име по доктору Џон Ленгдону Дауну, који га је као посебно стање открио 1866. године.
Даунов синдром је последица постојања једног хромозома више у ћелијама детета. Уместо два хромозома која чине 21. пар, ова деца у својим ћелијама имају три хромозома (од којих два чине 21. пар а један је "вишак"), па се зато Даунов синдром назива још и Тризомија 21. Представља конгенитални поремећај са карактеристичним изразом лица и често се по изгледу лица може поставити дијагноза још код новорођенчади. Код ове деце постоји 47 хромозома уместо 46 колико их има остало становништво.
Најизразитија обележја овог синдрома су:
- умна заосталост; IQ = 40-50, мада има података да IQ може бити и од 25-80,
- аномалије срца праћене у различитом степену аномалијама (ненормалностима) других органа,
- смањена отпорност према инфекцијама,
- превремено старење и др.
Особе имају и препознатљиве особине као што су:
- косо (монголоидно) постављене и широко размакнуте очи;
- мали нос, широког корена;
- смањен обим главе и пљоснат потиљак;
- уста су мала па нормално велики језик вири из њих, а сам језик је често увећан и избраздан;
- ушне шкољке су скоро увек лоше формиране, мале и ниско су постављене;
- зуби су неправилног облика и броја и касно избијају;
- шаке су широке и са кратким прстима;
- на длановима може постојати бразда четири прста уз измењене дерматоглифе (линије на шакама) и др.
Раном интервенцијом, која подразумева рад дефектолога и других стручњака, усмереном на децу до три године живота, у значајној мери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције, односе се на пружање активне подршке целој породици у виду информисања, саветодавног рада и практичне обуке. Већина деце са Дауновим синдромом у периоду раног детињства ређе остварује интеракције са родитељима и слабије одговара на подстицаје, али истрајност на њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте.
Начин на који је дете са Дауновим синдромом прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вештина и успешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице, неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. Деца са Дауновим синдромом могу бити укључена у предшколске установе у оквиру развојне групе за децу са сметњама у развоју или у редовне групе уз одговарајућа прилагођавања и подршку дефектолога.
Некада су ова деца, као и малишани са интелектуалном ометеношћу друге етиологије, похађала наставу искључиво у школама за децу са сметњама у развоју. Данас постоји могућност да се укључе у васпитно-образовни процес и у редовним школама, али само уколико она може да обезбеди потребна прилагођавања и одговарајућу подршку. Без наведених предуслова, неће се развити сви дететови потенцијали, а могуће је и јављање негативних последица социо-емоционалне природе.
ПЗС
