Важност укључивања деце са посебним потребама у активан друштвени живот
Чачак - Инклузивни процес или укључивање деце са посебним потребама у активан друштвени живот, од школе до запослења, у Србији још увек није довољно заживео, речено је на дводневној конференцији о подршци детету у инклузивном процесу, која је за викенд одржана у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању.
Циљеви конференције су били усмерено, свеобухватно, правовремено и квалитетно образовање ученика са сметњама у развоју, оснаживање просветних радника да се додатно едукују како би правилно препознали и учили такву децу као и интензивирање сарадње са специјализованим образовним установама са редовним предшколским, основним и средњим школама.
Професор факултета за специјалну едукацију и рехабилизацију Београд, Ненад Глумбић, каже да у Србији и даље постоје предрасуде, које су првенствено усмерене према деци са аутизмом, које отежавају процес њихове инклузије.
"Иза стереотпа за децу са аутизмом и чудног говора или неких атипичних понашања, не крије се ни безобразлук нити било који други основ, већ сам поремећај који може много шта да објасни", истиче Глумбић.
Сви процеси током школовања деце ометене у развоју, чак и у најорганизованијим системима имају смисла само ако ће те особе, када одраству, бити адекватно укључене у друштво и стећи запослење у складу са својим могућностима.
"Нажалост то је у ствари најнезгоднији период. То је тачка развоја у којој друштво нема било какво решење. Највећи број одраслих особа са аутизмом остаје унутар својих породица, докле год је то могуће, без било какве посебне укључености у друштво. Касније, најчешће завршавају у институционалним условима што би требало избећи на сваки начин", рекао је Глумбић.
У Србији је неколико особа са аутизмом запослено. Број аутистичних особа у свету расте и тренутно их има око један одсто у односу на укупну популацију ометених у развоју, док за Србију не постоје никакви тачни подаци, студије, нити формирани регистри.
У чачанској школи за основно и средње образовање "1. новембар", која образује децу са посебним потребама, тренд раста полазника је такође приметан.
"Пре седам година смо имали више од 50 ученика, сада је тај број већи и сваке године нам из редовне школе прелазе ученици. Ова година је карактеристична и по томе што је до сада око 10 ученика прешло из редовних школа код нас, а имамо најаве за још. То је генерално проблем што та деца не могу да се снађу, а важно је да родитељи што пре схвате да је њиховој деци боље у овој школи уз тај неки индивидулани рад", рекао је директор школе "1. новембар" Милорад Ђондрић.
Регионални центар за стручно усавршавање запослених у образовању препознао је потребу да што више наставника из редовних школа добије квалитетна и најсавременија упутства како да приступи и формира однос према деци са аутизмом.
"Видели смо да наставници, односно учитељи и васпитачи из редовног система свакодневно контактирају школу 1. новембар, свакодневно имају потребу за неким додатним знањем, додатном подршком, додатним методама рада и баш из тога је проистекла конференција", истакла је директорка Регионалног центра Горица Станојевић.
ПЗС
