Инвалид живи од 6.000 динара месечно

Кнић - Инвалидски пензионер Љубиша Станојевић (62), из Рибеша крај Кнића, са незапосленим сином Дарком, који болује од епилепсије, живи у готово немогућим условима - у чатмари од прућа и блата од петнаестак квадрата. Његова комплетна месечна пензија је тек који динар изнад шест и по хиљада динара. То им је једини месечни приход, а све остало су тешке бриге и готово немогућа борба са болешћу и немаштином.

Љубиша прича да је и сам одавно оболео, па је због тога, након 37 година рада у предузећу "Застава ауто-делови Кнић" и пензионисан. Надао се, каже, да ће имати бољу пензију, али добио је решење на шест и по хиљада динара.

"Па то је ниже и од социјалне помоћи. Објаснили су ми да ће ми пензија бити дупло већа, али тек када напуним 65 година", прича Љубиша.

Додаје да га нико не пита како ће са болесним сином, који је уз све недаће и незапослен, у бедном кућерку "прегурати" и неколико месеци, а камоли предуге три године.

"Па и да имам пуну пензију, тешко бисмо састављали крај с крајем. Једва имамо за хлеб и мало кромпира, месо је за нас мисаона именица. А радио сам толике године, сам бринуо о сину, јер нас је његова мајка напустила. Немам више куд, морам да молим да нам било ко помогне", јада се Љубиша.

За лекове се, каже, сналазе. Оне најнеопходније не плаћају, али за све остало једноставно немају пара. Обраћао се Љубиша и Центру за социјални рад у Книћу и затражио помоћ. Међутим, одбили су га јер је пре две и по године добио отпремнину.

Без крова над главом

"Од 700.000 динара које сам добио као отпремнину намеравао сам да изградим нову кућу, да коначно имамо пристојан кров над главом. Међутим, то није било довољно. Урадио сам темељ и зидове и на томе стао. Пара више нема ни за ексере. Једини кров над главом нам је и даље стара чатмара", прича овај пензионер.

Новости/Михаило Луковић