Јанковић: Инвалиди се суочавају са различитим врстама и облицима дискриминације

Чачак - Повереница за заштиту равноправности Бранкица Jанковић, изјавила је да се грађани и грађанке са инвалидитетом, доста често суочавају са различитим врстама и облицима дискриминације, додајући да је инвалидитет трећи основ по броју притужби који стижу на адресу ове институције.

"Особе са инвалидитетом се сусрећу заиста са бројним препрекама. Пре свега са оним баријерама које нису само архитектонске, како се обично помисли, него и са другим баријерама за њихово пуно укључивање у друштво. Често се сусрећу са дискриминацијом у области рада и запошљавања и приликом остваривања одређених права пред органима јавне власти", истакла је Јанковић за ПЗС.

Јанковић каже да независна државна институција Повереник за заштиту равноправности, која се бави спречавањем свих облика дискриминације, увек користи прилику да укажемо на то да се у читавом том процесу не забораве оне друштвене рањиве групе којој је потребна већа помоћ друштва да се укључе у све те инклузивне и економске процесе, а међу њима су свакако грађани са инвалидитетом.

"Наша институција је поводом Међународног дана особа са инвалидитетом организовала једну велику трибину Уједињених нација која се посебно фокусира на права жена. Имали смо трибину на тему права жена и девојчица, а циљ је био да се укаже на њихов лошији положај у друштву и да се када се говори о укупној популацији није посвећивала довољна пажња проблемима девојчица и касније жена са инвалидитетом, јер сви ти проблеми почињу у детињству тако што се сусрећу са бројним препрекама када је образовање у питању, што касније резултира бројним другим случајевима дискриминације на тржишту рада, али и приликом остваривања услуга", објаснила је Јанковић.

Према њеним речима, Србија има добар стратешки и законодавни оквир за побољшање положаја особа са инвалидитетом, али да не треба запоставити тај прогрес којим је наше друштво кренуло и не треба запостављати проблеме са којима се суочавају особе са инвалидитетом већ радити даље на изградњи друштва које ће створити услове за њихово пуно укључивање.

"Том приликом смо посебно указали на проблеме са којима се девојчице и жене сусрећу и у самој својој породици, а посебно са стереотипима и улогама, јер се овим женама често оспорава и право на материнство, на сексуалност, на оне потребе које сви грађани имају из разлога што имају неки инвалидитет. Често им се одузимају и деца, пошто се сматра да оне нису у стању да о њима брину, јер имају неки вид инвалидитета. Дакле, враћамо се на причу да је најтеже променити умрежене предрасуде и стереотипе говерећи о женама које су двоструко дискриминисане, по роду и инвалидитету", изјавила је Јанковић.

Она сматра да особе са инвалидитетом пре свега треба охрабривани са највишег нивоа власти.

"Тренутно се спроводи пројекат који се односи управо на повећање учешћа у политичком животу особа са инвалидитем који спроводи Центар за самостални живот особа са инвалидитетом, уз подршку USAID и уз учешће Народне скупштине. Такође, наша институција је један од веома важних партнера и помажемо свима који се баве овим питањем како би се до краја пројекат реализовао и да се охрабре жене да се више укључе у политички живот. Спроводимо разне обуке, тренинге, едукације које се баве овим темама. Oно што је битно је то што је Скупштина основала стално тело, сталну радну групу које ће се бавити особама са инвалидитетом", навела је Јанковић.

У претходне две, три године, каже она, у парламенту се доста говорило о овим проблемима и само отварање питања на овом највишем нивоу је позитивно утицало на информисање о самој проблематици.

"Сви посланици, припадници различитих политичких уверења могу да дају свој допринос и да чују аргименете и противаргументе, и да чују реалне проблеме грађана када је реч о особама са инвалидитетом. И већ је доста учињено по том питању и сада они више учествују у креирању јавних политика. Ми смо као институција препознали да имамо као задатак да нашу политику учинимо видљивијом и лакше доступном, јер је број поднетих притужби 60 према 40 одсто. Више жена него мушкараца подноси притужбе и због тога смо и кренули да организујемо низ активности. Сваки појединачно решен случај води побољшању решавања положаја читаве друштвене групе", истакла је Јанковић.

"Када се особа са инвалидитетом обрати за одређени случај дискриминације, попут архитектонске баријере, након спроведеног поступка који водимо и донесемо одлуку да постоји дискриминација, у конкретном случају дајемо препоруку ономе ко је извршио дискриминацију на који начин да отклони тај акт и уклони последице дискриминације. У том случају имамо више од 90 одсто поступања. Конкретно за град Чачак дали смо пет мишљења са препоруком у четири је поступљено", рекла је Јанковић.

Она каже да је охрабрујући податак, да органи јавне власти доста често, када дође до овакве ситуације испостави се да није постојала намера да се изврши дискриминација већ је постојало довољно познавање антидискриминаторских прописа који су новијег датума.

"Тек, 2009. године донет је општи Закон о забрани дискриминације. Показало се да су људи заинтересовани да се информишу како не би долазило до ненамерноих случајева дискриминације као последице недовољне информисаности", закључила је Јанковић.

ПЗС