Боља школа ђацима са сметњама

Око 7.700 ученика похађа специјалне школе или је укључено у инклузивно образовање регуларних основних и средњих школа. Реч је само о проценама, јер никада од 2009. године, када је уведена инклузија, прецизне анализе нису рађене. Откад је инклузија уведена, њена правила нису мењана, исти проблеми тињају од првог дана, па је Друштво дефектолога о њима обавестило Национални просветни савет. Донет је закључак да се формира комисија која ће утврдити стање у овој области.

Према речима проф. др Гордане Николић, из Друштва дефектолога Србије, од када је уведена инклузија, одговорности је у потпуности пребачена на наставнике и родитеље. Закон је такав, додаје, да родитељ даје последњу реч о томе у какву ће школу дете ићи. Тиме је, упозорава, потпуно обесмишљено постојање комисије која прави процене способности детета. Јер, све и да комисија процени да дете има велике физичке или менталне потешкоће, родитељ има право да се одлучи за редовну школу.

"Једино могуће објашњење овакве ситуације је ароганција, незнање и неодговорност доносиоца одлука и креатора инклузивне политике", објашњава проф. др Николић. Инклузијом се у нашем систему образовања свака школа отворила за пријем ученика и са најсложенијим сметњама у развоју, а да притом нису понуђена јасна решења којима би се ризици од неуспеха свели на најмању меру. С друге стране, високи износи донација и кредита усмерених према овом сегменту образовања, у значајном проценту, представљају потпору естаблишменту инклузивног образовања који продукује, најчешће, апсурдне идеје које се реализују и још брже гасе с обзиром на то да одрживост траје само колико и пројекат.

Потребно је, каже, изменити законе, донети планове рехабилитационе подршке, увести посебне предмете, као што су српски знаковни језик, музичка стимулација и функционални говор. Програме тих предмета, открива, пре више од годину дана припремио је Завод за унапређење образовања и васпитања и прослеђени су Министарству просвете. Проф. Николић напомиње и да је важно да деца са сложеним сметњама у развоју и озбиљним тешкоћама у учењу имају прилагођене уџбенике и радне свеске, као и да се уведу критеријуми према којима ће се одређивати најпримеренији облик школовања за ову децу.

"Треба отворити могућност да се деца са изузетно сложеним сметњама уопште не уписују у школу, већ директно укључе у програме социјалних установа", предлаже проф. Николић. Мера успеха у овом послу су резултати које постижу ученици, задовољство наставника и родитеља. Код нас нема резултата, али има лицемерја.

Изоловани и усамљени

Истраживање спроведено ове године над 36 глувих ученика Школе за глуве и наглуве ученике "Стефан Дечански" показало је да је 30 одсто њих претходно ишло у редовну школу. Сви до једног су рекли да су одлучили да промене школу, јер у редовној нико не користи знаковни језик, били су изоловани, нису имали другове, нити су разумели предавања.

Новости