Илија Давидовић из Гуче: Не види очима, али рукама помаже, а песмом дарује радост

Гуча - Слеп од рођења, Илија Давидовић из Гуче пронашао је свој пут кроз два позива која воли, терапеутски рад и музику.

Илија Давидовић, фото: ПЗС

Док масажом помаже људима да ублаже бол и напетост, песмом им улепшава свакодневицу. Својом причом поручује да инвалидитет не треба да буде препрека, већ подстицај да се истрајношћу и вером у себе пронађе сопствено место у друштву.

Илија Давидовић из Гуче никада није имао прилику да свет упозна кроз јасну слику, али је пронашао начине да га доживи и да другима учини живот лепшим. Ради као терапеутски масер, а музика је његова друга велика љубав. На његов праг долазе људи којима су потребни опуштање, помоћ и предах од свакодневног стреса.

Илија Давидовић, фото: ПЗС

Они који су се уверили у његове вештине истичу да се после масаже осећају боље, да се мишићи опуштају и да тегобе постају подношљивије.

„Код Илије долазим често на масажу, није ми први пут. После масаже реши тај спазам у мишићима, мишићи су опуштени и човек се другачије осећа“, каже Иван Протић, један од његових клијената.

Илија свој посао доживљава као много више од занимања. У њему проналази испуњење, баш као и у музици, којој приступа са истом посвећеношћу. Труди се да свакоме ко дође код њега пружи пријатан боравак, било да је реч о масажи или песми.

 

Илија Давидовић, фото: ПЗС

„Ја радим два посла, али заиста волим оба и то ме испуњава. Много ми је драго када могу некога да развеселим својом песмом и када могу да помогнем ако има неке тегобе, као што су бол, укоченост, стрес или напетост. Масажа у тим случајевима итекако помаже“, објашњава Илија.

Иза његове свакодневице стоје труд, стрпљење и борба да својим радом покаже шта све може. Свјестан је да успех не долази преко ноћи, али верује да се истрајност на крају исплати. Зато његове поруке имају посебну тежину – и за особе са инвалидитетом и за све оне који често заборављају колико је важно пружити другоме прилику.

„Свако ко има овај проблем не треба да одустаје. Треба да се бори, да ради на себи и да се труди. Успех ће се кад-тад исплатити. Не може то преко ноћи, јер сам ја то на својој кожи осетио и и даље се борим“, поручује Илија.

 

Илија Давидовић, фото: ПЗС

Његова друга порука намењена је људима без инвалидитета. Жели да особе са оштећењем вида и другим инвалидитетом буду прихваћене као равноправни чланови друштва, без омаловажавања и потискивања на маргину.

„Да нас не сматрају грађанима другог реда, да нас не стављају на маргину и не омаловажавају, него да нам дозволе да се докажемо и покажемо шта заиста можемо“, истиче Давидовић.

 

Илија Давидовић, фото: ПЗС

Илијина прича подсећа да човека не одређују ограничења, већ оно што је спреман да учини за себе и друге. Његове руке доносе олакшање, песма радост, а истрајност шаље поруку да друштво постаје богатије онда када свакоме пружи прилику да покаже своје способности.

ПЗС