Пружена рука која мења свакодневицу: Школа „1. новембар” ослонац за децу са сметњама у развоју и њихове породице
Чачак - Један од важних стубова подршке особама са инвалидитетом, односно деци са сметнама у развоју представља и Школа за основно и средње образовање „1. новембар” у Чачку, која својим радом свакодневно олакшава живот како ученицима, тако и њиховим родитељима.

Виолета Рољевић, мајка осамнаестогодишњег дечака са Дауновим синдромом, истиче колико јој значи подршка коју њено дете добија у школи.
„Деца су нам ту од осам до пола један, за то време су на сигурном, безбедном, имају обезбеђен доручак и ручак, наравно имају дружење, имају неке секције, глумачке, одлазе заједно на море, на планине. Недавно су били и на Копаонику, тако да осим што је њима добро, значи нама њиховим родитељима и старатељима”, рекла је Виолета Рољевић.
Поред основне бриге и образовања, школа нуди и бројне активности које подстичу развој социјалних вештина и самопоуздања деце. Наставници кроз креативан приступ настави настоје да сваком детету пруже осећај прихваћености и сигурности.

Школа „1. новембар” ослонац за децу са сметњама у развоју и њихове породице, фото: ПЗС
„Оно што је предност ове школе јесте да нам даје простора да будемо и креативни и некако да изађемо из тог колосека, из неког вида фронталне, строге наставе, а да они осете да су ту са нама увек уважени и да су негде њихове потребе задовољене, а примарна је, наравно, увек љубав. То је оно што ми овде као наставници хоћемо да пружимо и то се сваког дана од осам ујутру осећа и у ходнику, и у канцеларији и код теткица, заиста се трудимо да им покажемо и љубав и разумевање и да су важни”, рекла је Ана Богдановић, индивидуални наставник логопедских вежби.

Ана Богдановић, индивидуални наставник логопедских вежби, фото: ПЗС
Директор школе Александар Николић наглашава да се кроз различите програме и услуге настоји обезбедити свеобухватна подршка деци и њиховим породицама.
„Наша школа има 93 ученика, од тога су нам ту предшколци, основци, средњошколци, дакле, продужени боравак да родитељи могу максимално да буду растерећени, да могу да раде. Ми овде имамо и доста личних пратилаца који помажу ученицима, родитељима, али и наставницима. Ми овде имамо и децу са аутизмом и децу са другим сметњама и неким специфичним сметњама, церебралне парализе, особе са Дауновим синдромом”, појаснио је Николић.

Александар Николић, директор школе „1. Новембар”, фото: ПЗС
Школа „1. новембар” има значајну улогу не само на територији Чачка, већ и шире, јер окупља ученике из читавог Моравичког округа.
„Трудимо се и мислимо да смо породицама и деци добар ослонац кроз школовање, јер нам долазе ученици не само из Чачка, већ и из других општина, из Лучана, из Горњег Милановца и планови за будућност наше школе су да проширимо ову подршку”, закључио је Александар Николић, директор школе за основно и средње образовање „1. новембар”.
Подршка особама са инвалидитетом не огледа се само у институционалним оквирима, већ у свакодневним гестовима разумевања, посвећености и бриге.
Пример Школе „1. новембар” показује колико је важно имати систем који осим што образује, он и оснажује децу и њихове породице.
Важна је пружена рука заједнице, уз чију по,оћ сваки изазов постаје лакшика самосталнијем и квалитетнијем животу.
