Савез слепих обележио 70 година постојања монографијом „Без вида, а далеко виде”
Чачак - Удружење Савеза слепих обележило је 70 година постојања, од оснивања 4. децембра 1955. године, чиме је један од најдуговечнијих облика организованог деловања особа са оштећеним видом у овом делу Србије.
Фото: Милета Р. Савић
„Удружење Савеза слепих дочекало је да слави 70 година постојања. Основано је 4. децембра 1955. године, половином прошлог века, и данас смо поносни што смо доживели овај велики јубилеј. Надамо се да ће нека нова поколења, деца из света модерне технологије, наставити да раде и да их интересује ово дружење. Можда је интересовање данас нешто слабије, али, хвала Богу, Удружење свакодневно добија нове чланове, док неки, не својом вољом, одлазе, то је део нашег животног пута. Број чланова се већ годинама креће око 310. Покривамо три општине Ивањицу, Лучане и Горњи Милановац, као и град Чачак, из ког имамо и највише чланова. Има много људи са проблемима са видом који још нису чланови Удружења и овом приликом их позивам да нам се придруже и виде како је живети међу људима исте судбине. Много је другачије. Говорим из личног искуства 2013. године сам се нашао у овој ситуацији не познајући готово никога, али сам овде затекао много квалитетних људи и систем који функционише“, рекао је Дејан Томић, председник Савеза слепих.
Фото: Милета Р. Савић
Поводом великог јубилеја, уместо уобичајених прослава, одлучено је да се иза себе остави трајно сведочанство у виду монографије.
„Размишљали смо како да обележимо 70 година постојања. Људи обично организују дружења, концерте, деле захвалнице, али ми смо одлучили да направимо монографију и тиме оставимо нешто трајно будућим поколењима. Време ће показати да ли смо донели праву одлуку, али сматрам да је важно да иза себе оставимо писани траг“, истакао је Томић.
Фото: Милета Р. Савић
Аутор монографије је проф. др Светомир Љ. Марковић, који је говорио о настанку и значају овог издања.
„Идеју за монографију покренуо је председник Удружења Дејан Томић, како бисмо обележили 70 година постојања. Треба рећи да је за 50 година већ постојала једна монографија, коју је писао Радован Маринковић, па смо сада наставили ту причу. Ова монографија приказује развој Удружења од самог оснивања до данас и садржи више посебних поглавља. Најобимније је списак чланова, пописали смо више од 500 људи који су током ових 70 година били део Удружења. Ту су и поглавља о успешним члановима, јер треба знати да је међу слепим и слабовидим особама било научника, спортиста и других изузетних појединаца“, рекао је Марковић.
Фото: Милета Р. Савић
Посебно место у монографији заузима спорт.
„Импресивни су спортски резултати чланова Удружења, освојене су златне олимпијске медаље, медаље са светских и европских првенстава. Ту су и два песника. Велику помоћ у раду имао сам од чланова Удружења, а посебно од Божане Марковић, секретарке, која је помогла у прикупљању фотографија. На монографији се радило више од годину дана. Има 290 страна, богато је илустрована, а фотографије из последњих 20 година су најзаступљеније. Чланови сматрају да је дом Удружења, отворен 1982. године, најлепши такав објекат у целој Србији“, навео је Марковић.
Фото: Милета Р. Савић
Аутор је поделио и занимљив детаљ са завршне фазе рада на књизи.
„Књигу смо читали више пута ја, Радован, лектор, рецензент и други. Затим сам замолио Жану, секретарицу која је слабовида, да је прочита у електронској форми. Захваљујући софтверу за читање, пронашла је скоро 20 грешака. Као инжењер могу само да похвалим технику, све је то захваљујући савременој технологији“, закључио је проф. др Светомир Љ. Марковић.
ПЗС
