Изазов као подстрек: Функционисање ОСИ кроз пример Марка Поледице из Ариља

Ариље - Иако се особе са инвалидитетом свакодневно сусрећу са бројним изазовима, од ограничене приступачности, препрека у кретању и комуникацији, па до отежаног остваривања пуног учешћа у друштву, млади Ариљац Марко Поледица показује да се сваки изазов може претворити у подстрек.

Упркос инвалидитету, он живи успешно, самостално и са јасном намером да себи изгради што лагоднији, испуњен и квалитетан живот.

Марку је једна нога краћа за чак 35 центиметара, али то није препрека да остварује своје циљеве, живи активно и осваја сваки дан. Његова прича је пример да се границе померају кроз поглед и приступ животу, а не телом.

 

Марко Поледица ОСИ, пример снаге и челичне воље којима превазилази и највеће изазове, фото: ПЗС

 

„Ариље је мало место, мала средина, али народ овог краја важи за изузетно добар. Моје функционисање је свакодневно рад. Запослен сам у фирми, радим већ десет година. Однедавно сам се вратио на село, вратио се својим коренима и својој традицији, две године су прошле како сам се тамо преселио. Бавим се земљорадњом, сточарством, активан сам и у спорту, у Параолимпијском комитету Србије. Активан сам учесник на парамоси играма. Ариље, иако мало место, има могућности за особе са инвалидитетом“, рекао је Марко Поледица, ОСИ из Ариља.

За успешан и лагодан живот ОСИ, истиче Марко, кључна је подршка, али и спремност појединца да сам себи да ветар у леђа.

„За особе са инвалидитетом врло је битна подршка, најпре својих ближњих, па потом подршка средине. Сада, на пример, велики број особа са инвалидитетом уљуљкан је у своју зону комфора и немају баш толико полета за нове циљеве. Ја то доживљавам другачије. Не могу себе карактерисати као већину, међутим, имам свој начин на који гледам живот. Мој живот је већ годинама дефинисан тиме да сам нон-стоп у неком систему где себи постављам нове границе. Изласком на те границе, које су стално нове и више, напредујем и постижем успех, било на послу, у спорту или пољопривреди. Када поставим себи праг и попнем се на њега, сам себи дувам у једра“, објашњава Марко са осмехом.

Наглашава да су изазови свакодневни, али да сваки савладани страх доноси нову ширину, самопоуздање и простор за даљи раст.

„Човек се не осећа исто када превазиђе неку баријеру или страх, отвори му се шири спектар могућности. Само сањарење и постављање циљева значи много. Када себи поставим циљ и радим на њему, трудим се да га остварим. Када успем, дођем до фазе блаженства и добијем много више полета за даљи рад, даље залагање у животу, у спорту и у целокупном постојању“, закључује Марко.

 

Славица Поледица, мајка као стуб подршка и пример доследности, фото: ПЗС

 

Његова мајка Славица била је и остала стуб, подршка и пример доследности, али и неко ко га је научио да препреке нису крај пута, већ почетак борбе и она га је кроз васпитне смернице мотивисала да иде напред.

„Марко никада у свом животу није стао. Тако је одгајан, тако усмераван, да иде даље, да превазилази препреке, да помера границе својих могућности. Сваки нови изазов за њега је у ствари подстрек да направи још нешто у свом животу, да помери границе својих могућности и очекивања. Рођен је као борац, да савлада све препреке и предрасуде које би неком другом можда могле да буду кочница“, каже Славица Поледица.

Маркова прича потврђује оно најважније да се изазови постоје да би оснажили сваког човека.

Марко Поледица је много више од примера. Он је доказ да инвалидитет не одређује нечији домет, снагу ни вредност. Његова упорност, рад, карактер и посвећеност чине га поносом своје породице, своје средине, али и целог Ариља.

 

Марко Поледица пример да инвалидитет не одређује домете, његов лет параглајдером изнад Чиготе, фото: ПЗС

 

У свету који још увек руши баријере и предрасуде, Марко не чека да се околности поправе.

А то је најјача порука коју једна особа са инвалидитетом може да пошаље: да се не одустаје, да се границе померају и да се живи пуним плућима, без обзира на изазов!

 

ПЗС