Ивана се херојски бори са два канцера: Борба је непрестана, а за страх места нема
Чачак - Ово је Чачанка Ивана Пајовић Казаковић која већ шест година живи за два канцера и данас ова жена припада категорији лица са инвалидитетом. Њена борба је свакодневна.
Ивана се херојски бори са два канцера: Борба је непрестана, а за страх места нема, фото: ПЗС
„Карцином дојке од 2018. године, који је тада био у завршном четвртом стадијуму са великим метастазама на кожи и жлездама. Међутим, моја борба је непрестана, и поред лоших прогноза, мене ево сада ће у јануару следеће године пуних шест година. Онда је дошло до рецидива, повратка болести 2019. године, дошло је до замене лекова, што сам успешно савладала. Између тогa биле су четири операције, ампутације и онда 2020. године сарком меког ткива. Сада сам имала две и по године заиста један миран период где сам стекла услов за пензију и добила инвалидност”, рекла је Ивана.
Када су јој саопштене прогнозе код Иване је неверица била кратког даха, јер је жеља да победи опаке болести била јача.
„Ја када сам чула да имам само три месеца живота, моја прва реченица је била са којим сте Ви то метром измерили мој живот? Ја могу сада да крочим на улицу и да ме више нема, не треба ми канцер. Колико је изгинуло младих људих, здравих и правих, у секунди их нема. Само хоћу да истакнем да имати канцер, није баук то је разлог за још већу борбу, да још више упознате себе и још више научите да се борите”, појаснила је ова млада храбра жена.
Ивана без обзира на сопствену здравствену ситуацију данас има другачији поглед на свет.
Ивана се херојски бори са два канцера: Борба је непрестана, а за страх места нема, фото: ПЗС
„Просто сматрам да оно што је Богом дано, а то је свакако живот ми треба да гледамо свој живот и једино богатство на овом свету је заиста здравље. Не новац, не успех, не куле, градови, аутомобили, већ здравље, јер здрав човек има шансу за све то. Моја једина жеља је да ујутро када устанем видим јутро и тада сам заиста најсрећнија на свету, као и да чујем своју кћерку и загрлим мајку”, казала је она.
Како је истакла ова храбра Чачанка борба мора бити неперстана, док за страх не сме бити места.
Ивана се херојски бори са два канцера: Борба је непрестана, а за страх места нема, фото: ПЗС
„Ја сам просто одувек таква, ми сви имамо падове, нисам ни ја неко ко не заплаче, и ја сам плакала када су ми рекли да не знају шта је то. То су шкови, нико не воли неизвесност,а то су само тренуци слабости. Било је некада да сам имала стресове због неких глупих ствари које су ми сада са овог аспекта смешне. Међутим, и те неке животне ствари из фазе мог здравог живота (пошто ја имам живот пре и сада) су исто биле такве. Борила сам се својом енергијом, али сви ми морамо да нађемо енергију и да будемо захвални што смо ту. Знам људе које је стид да кажу да су болесни, а не знам зашто. Ако ће моја порука да спасе један живот, ја ћу бити најсрећнија на свету”, закључила је Ивана.
Иванин поглед на свет је широк, и не постоји метар којим се може измерити нечији живот, а најважније је свакако сачувати оптимизам и мир у себи.
ПЗС
