Чланови Удружења оболелих од мултипле кроз бројне радне активности помажу себи да у животу лакше функционишу
Ужице - Удружење оболелих од мултипле склерозе у Ужицу регионална је организација у којима чланови у оквиру разних видова ангажовања и активности проналазе начине како би лакше психички и физички функционисали.
Чланови Удружења оболелих од мултипле, фото: ПЗС
„Нама ово Удружење веома значи, првенствено због дружења, затим због сазнања и размене информација и искустава, како о новим начинима лечења, тако и о најновијим лековима. Важна нам је овде и социјализација, јер идемо и на излете који нам омогућавају другачији поглед на свет, славимо празнике”, рекла је Љиљана Карајић из Ужица оболела од мултипле склерозе.
Драга Петковић ОСИ, секретар Удружења оболелих од мултипле склерозе Ужице, фото: ПЗС
Снежана Рогић и Славица Николић, такође, истичу значај ангажовања кроз Удружење које им на разне начине омогућава неки вид поновног и лакшег функционисања.
„Имамо разноразне активности, радимо, рецимо на дрвету, на стаклу декупаж, правимо честитке, увек се нађе нешто креативно и интересантно, ми овде постајемо и сликари и креативни људи. Врста ангажовања, конкретно сликања, допринела је да моја моторика буде доста спретнија, да могу лакше да се служим са рукама и олакшава ми неке послове у свакодневном животу”, појаснила је Славица Николић.
Чланови Удружења оболелих од мултипле, фото: ПЗС
Када јој је болест мултипле склероза прекинула лет у тридесетим годинама, пре око две деценија Драга Петковић је прешла трновиту стазу у борби са прихватањем болести, међутим, ангажованост кроз рад ју је до неке граница поново осамосталила.
Ручни рад Удружења оболелих од мултипле склерозе, фото: ПЗС
„Сва она маштања, сви они циљеви које сте имали, то пада у воду и мора се прихватити нешто друго, мнешто што се може. Ја сам то прихватила у том периоду, ту истину да мне могу радити у школи, а онда сам се питала, а шта могу радити? Како ћу живети, а да не будем активна? просто, долазило је до великих проблема и до психичког оптерећења, и туге, јавлајало се једно беспуће... А онда сам једном схватила када ми је било мало боље да би било корисно баш да радим са сродним душама и оболелим од мултипле склерозе. Било ми је потребно пет месеци да донесем одлуку, један дан могу, други већ не могу и када сам пресекла и кренула рад у овој организацији, није требало много времена да мени буде здравствено боље. Тог момента када сам се нашла у овој причи, ја сам била неко ко треба да помогмне овим људима, ја сам тада заборавила готово на свој проблем, тако да је мој пшроблем постао блаже природе, у смислу да придајем велику важност осим оног што морам, па сам полако потиснула ту проблематику”, рекла је Драга Петковић ОСИ, секретар Удружења оболелих од мултипле склерозе Ужице.
Драга Петковић ОСИ, секретар Удружења оболелих од мултипле склерозе Ужице, фото: ПЗС
Према речима секретарке Удружења учешће и дружење под овим кровом члановима користи на више начина, а оно што је најважније едукација и размена искустава и сазнања у вези са болешћу.
„Поред свега, ми овде имамо сарадњу са неуролозима, а долазимо и до информација о иновативним лековима, то је нешто што је у последњих пар година у већој мери приступачно, то на с баш охрабрује, па велики број наших корисника укључењо у лечење, а оно што нам је wструка рекла, да сваки дијагностиковани, односно, сада новодијагностиковани пацијент улази на неки од лекова, уколико струка процени да је тог момента неопходно, што је велика разлика у односу на некада када смо били потпуно беспомоћни што се тиче лекова. Онда су почели да улазе, један, други, пети, а онда је пре две године ушло неких 20-ак иновбативних лекова друге генерације бољих квалитетнијих за већи спектар примене оболелих у разлчичитим стадијумима болести, тако да се ипак може рећи да смо и у том погледу напредовали. Радимо са неуролозима, са психијатром, са психотерапеутом, са социјалним радницима, просто живимо живот и решавамо проблеме живота свих нас, да би олакшали и себи и нашим породицама, јер ово није индивидуална прича, ово је прича и породице, и окружења и државе која намје изашла у сусрет и увела неке лекове који ће нам омогућити да се лакше живи са болешћу”, закључила је Петковић.
Чланови Удружења оболелих од мултипле, фото: ПЗС
Удружење оболелих од Мултипле склерозе у Ужицу пример је добре праксе, колико ангажовање чланова доприноси у њиховом поновном стајању на ноге и лакшем поновном враћању свакодневним животним обавезама.
ПЗС
