Нада, бивша атлетичарка иако слепа, још од раног детињства следила је своје снове и постигла светско злато

Горњи Милановац - Свако лице, било инвалидно или не важно је да има смисао у животу, попут бивше атлетичарке Наде Вуксановић која је као слепа исти пронашла још у раном детињсву и њиме се одлучно водила.

Нада, бивша атлетичарка иако слепа, још од раног детињства следила је своје снове и постигла светско злато, фото: ПЗС

„Једноставно, како сам расла, тако сам себи задавала одређене циљеве, а да бих стигла до одређеног циља, прво је било да се заврши Основна школа са децом која иду у редовну школу, а ја не виодим ништа, и то сам успела. Потом, средња школа и запослење, радила сам на машини где су неке жене остајале без прстију. Међутим, на крају, после једне неуспеле операције, дошло је до тога да морам да идем у пензију, ја сам се и до тада бавила рекреативно спортом. Шта је био циљ? У Савезу, у тадашњем руководству рекли су да није живот само да седим у кући и да правим џем и зимницу, ја сам тада одлучно рекла - добро, бићу првак света”, започиње своју причу Горњомилановчанка Нада.

Данас ова жена евоцира успомене на куглање и бројне победе, а најзахтевнија победа коју памти је када је надмашила себе.

Нада, бивша атлетичарка иако слепа, још од раног детињства следила је своје снове и постигла светско злато, фото: ПЗС

„Уз подршку брата који је био спортиста, кренули смо неке наше активности без неког великог знања, али смо радили нешто што је по нашем мишљењу било на свом месту и када сам освојила прве медаље, када сам постигла прве резултате, онда је то био мотив да још више надмашим себе, да се не задовољавам више на републичком, него идемо на државни ниво.  На државном нивоу била сам у атлетском клубу прихваћена од дечице, сви су ми помагали и онда прво Међународно такмичење, прве медаље, то је већ било ветар у леђа, потом следећи циљ на Олимпијске игре. Тако сам увек побеђивала саму себе, јер нисам желела из ината да некоме нешто доказујем, него сам само хтела да саму себе прво победим. Да бих то издејствовала ту победу саме себе, прво је морало да код куће попеглам мајице, тренерке, да оперем патике, да средим кућу пре него што изађем и сваки тај напредак у резултату био је и мој животни напредак. када сам се попела на врх света, све олимпијске златне, касније још на следећим олимпијским играма, једна златна, једмна сребрна, баш у време када смо имали проблема са Међуанродном заједницом, санкције и све. То је за мене било нешто неоствариво, и коначно се остварио тај сан, који је сањан у детињству”, рекла је Нада кроз осмех.

Нада, бивша атлетичарка иако слепа, још од раног детињства следила је своје снове и постигла светско злато, фото: ПЗС

Упкос томе што никада није видела околину Нада је осећајем знала да је њен град воли, као и она њега.

„Иако овај град никада нисам најкристалније видела, осећалча сам љубав мојих суграђана, подршку и увек је било понос да се вратим у њега. Овде су људи дружељубиви где и када излазимо из својих кућа или станова не морамо да закључавамо, бар не у мом случају, а и знам још неке људе где не стрепимо од других, да лиће да нас повреде или неће. Делимо и последњу јабуку, последње парче хлеба и колача, тако да ја сам се увек радосно и са поносом враћала у мој град и ма колико да је велико задовољство кад ми свира химна када победим Американку или Енглескињу, најлепше је било када се вратим и са моји другарима и колегама”, појаснила је она.

Ова жена иако слепа има своје виђење и успеха и живота и света, као и кристално јасну поруку.

Нада, бивша атлетичарка иако слепа, још од раног детињства следила је своје снове и постигла светско злато, фото: ПЗС

„Све има своје, ако си упоран, ако си истарјан, ако нешто желиш када себи поставиш циљ значи, први корак је да испланираш да схватиш шта желиш, јер клада знаш ти онда идеш ка том циљу. Сада када ја причам о свим тим медаљама, кажу ми лако је теби обишла си свет. Јесте било лако, бацим шест хитаца да уђем у финале, освојим медаљу и тамо псоле неколико дана чекам да се заврше Олимпијске игре да се вартимо кући, али да бих аја успела од тих шест хитаца да освојим златно одличје морала сам да тренирам и изјутра и увече и после подне, сваког дана и да се много тога одрекнем”, закључила је ова златна Горњомилановчанка.

Нада је пример ОСИ и чињенице да ако човек нешто жели, може оставрити само ако је спреман на рад и одрицања.

ПЗС