Србољуб Марковић: Свака ОСИ треба да буде што је могуће позитивнија, јер је то рефлексија понашања околине
Горњи Милановац - Србољуб Марковић је ОСИ, након задобијене повреде пре око деценију и по основао је атлетско Удружење и он је данас пример човека који је активан у свим сегментима живота.
Србољуб Марковић ОСИ, поглед на живот треба да буде позитиван, фото: ПЗС
„Када је основан клуб, појавило се и људи су тек приметили дешавања за ОСИ и да се ми крећемо, да излазимо, да возимо ауто. До тада то није било баш тако, није се примећивало, сматрало се да су људи изоловани, међутим, данас је доста боље. Десетак, петнаест година, можда више десетак је доста прилагођено. И Дом здравља и болница имају прилаз, некада није било прилаза у Медицину рада, није могло да се дође колицима, могло је уз ношење, сада већ постоје и лифт и улаз, има у општини, овде центар, такође”, рекао је Србољуб.
Србољуб каже да Горњомилановчани имају високу свест када су у питању ОСИ.
„Схватају и они шта је у ствари инвалидитет, да инвалидитет у ствари није за изолацију људи, него да је за укључење што више. Сматрам да треба да буду што више запослени и да раде било какве послове у службама, ево, као и што ја радим, тако је лакше и већи је учинак друштву. Свакодневно се срећете са људима и осећате се да сте вредни неког рада и залагања”, појаснио је он.
Србољуб Марковић ОСИ, поглед на живот треба да буде позитиван, фото: ПЗС
Овај човек истиче да је важно да свака ОСИ буде што је могуће позитивнија, јер то често рефлектује понашање околине.
„Од саме особе са инвалидитетом зависи како га гледају људи. Када неко на лицу нема позитивности, онда и они људи се тако опходе према њему, мало се склоне, а када је човек као ја лично на пример када пролазим, они сви говоре „Где си високи напон”, тако ме и знају. Пола града ме не зна по имену и презимену, знају ме као „високи напон”, тако је остало од тог дана. Иако сам се ја бавио ателтиком раније, док сам био здрав 90-тих година, трчао сам 400 метара. Сада на пример кад прођем кроз град, то је нека сасвим позитивна и друга прича, немају они педставу да мене виде тужног, намргођеног, сви се са мном нашале. Мени лично је позитивна ситуација у сваком погледу и у свим градским и културним дешавањима и укључен сам у све”, прича кроз осмех Србољуб.
Према његовим речима његово виђење да у Горњем Милановцу свет из његовог угла изгледа отвореније и функционалније.
Србољуб Марковић ОСИ, поглед на живот треба да буде позитиван, фото: ПЗС
„То, заправо јесте неки други поглед на свет, али тај поглед је, рецимо, ко би сада као здрава особа помислио да ће сутра једна ОСИ буде на неком концерту, да му то прија, да ће он да ужива у томе. Међутим, то је у ствари човек је истог размишљања, истих потреба, истих функција, потерба за животом, за жељом, за слављем, за позитивним мислима. Има ситуација када се људи одушеве да се чћовек у колицима весели пред музиком, то се види кроз поглед да гледају чудно, али једносатвно, тај дух, та унутрашњост човека је иста као код сваке особе, не можемо на пример ногама, али глава и даље ради нормално”, закључио је Србољуб.
Дакле, Србољуб је пример добре праксе да је за нормалано функционисање сваке особе са инвалидитетом заправо позитиван и ведар поглед на живот.
ПЗС
