Школа „1. Новембар” пример да радна терапија од раног детињства помаже здрављу и одржава самосталност ОСИ
Чачак - Школа за Основно и средње образовање „01. Новембар” у Чачку, је осамосталила и образовала многе ученике са неким видом инвалидности, а један од њих је Милан Јовичић, који је после стеченог образовања у њој запослен, као домар и када је то неопоходно дежура у фискултурној сали.
Школа „1. Новембар” пример да радна терапија од раног детињства помаже здрављу и одржава самосталност ОСИ, фото: ПЗС
„Овде је ова школа заиста велики објекат, има и фискултурну салу у којој радим, када је то неопходно. Све овде што се поквари, ту сам да поправим, односно прво мене зову да средим неки квар, и морам да кажем да се добро осећам и кад идем кући, знам да сам одрадио посао како треба”, рекао је Милан за ПЗС.
Овај млади човек познаје сваки кутак ове куће знања и с поносом истиче шта му је све пружила.
Милан Јовичић, домар у школи „1. Новембар” Чачак, фото: ПЗС
„Ђак сам школе „01. Новембар” од првог разреда, па све до данас од како сам постао домар и познајем сваки угао и ђошак ове образовне установе, ово је моја друга кућа и знам тачно шта где стоји”, казао је он.
Школа „1. Новембар” пример да радна терапија од раног детињства помаже здрављу и одржава самосталност ОСИ, фото: ПЗС
Љиљана Марић психолог ове школе каже да је Милан од почетка школовања под њиховим образовним кровом имао афинитете за напредовање и било је јасно да је за њега рад кључ укључивања у друштвену заједницу.
Школа „1. Новембар” пример да радна терапија од раног детињства помаже здрављу и одржава самосталност ОСИ, фото: ПЗС
„Милан је у току свог школовања Милан је постизао је максимум програма који је за њега био предвиђен. Оно што је тада било значајно јесте да је и тада он на часовима практичне наставе, као и на свим другим часовима показивао способност и био је мотивисан да стално нешто ради, да стално нешто привређује, био је радознао, стално је запиткивао. Он је био нама ту увек на располагању, још у време школовања, био је наша десна рука”, рекла је Марић за ПЗС.
Струка тврди да је радна терапија у сваком смислу значајна за сва лица са било којом инвалидношћу, јер се радом и бројним активностима може поспешити и здравље и функционисање.
Љиљана Марић психолог у школи „1. Новембар”, фото: ПЗС
„Ако су ОСИ стално окупиране нечим, ако стално раде, имају структуирано време, мања је могућност да дође до пада до њихових когнитивних способности, одржава се тај неки постигнути ниво. И код старијих особа, ако су оне недовољно интелектуално активне може да дође до пропадања, до деменције, тако и у овом случају. Дакле, значај радне терапије је врло важан у функционисању ОСИ”, закључила је Марић.
У сваком случају радна окупираност и радна терапија од раног детињства значајно помажу здрављу и одржавају самосталност ОСИ .
ПЗС
