Дејан је омиљени таксиста деце са инвалидитетом, а њиховим родитељима значајна подршка

Чачак - Дејан Лазаревић из чачанског села Мршинци већ пола деценије превози посебне путнике које свако јутро узима на кућном прагу и којима је и возач и друг и пратилац.

Дејан свакодневно превози децу са инвалидитетом од куће до школе, фото: ПЗС

„Овим послом сам почео да се бавим првенствено, јер волим децу, с обзиром на то да сам имао лоше искуство са својим дететом које је било болесно, сада је добро, али поучен тим искуством сам схватио и родитеље и децу са инвалидитетом. Колико год сам у могућности ту сам да помогнем”, рекао је Дејан.

Мајка Вера свако јутро са кућног прага прати децу у школу, у Дејана има бескрајно поверење, фото: ПЗС

Вера Курћубић је мајка двоје деце са инвалидитетом које Дејан свакодневно вози од куће до школе и назад и ова мајка храброст тврди да јој Дејанова подршка много значи, првенствено што је, каже, добар човек.

Владе и Мира не скидају осмех са лица, фото: ПЗС

„Дејан док вози децу, знам да су они сигурни и безбедни на том путу. Много нам значи, он је као родитељ, као пружена родитељска рука тој деци”, казала ј е Вера.

Фото: ПЗС

У великим метрополама ово возило нема вредност, каже Дејан, а зато је за њега и ове посебне мале људе непроцењиво.

Фото: ПЗС

„Ово возило је пуно емоција, ова деца испуњавају. Ово је наше мало, али срећно возило”, казао је он.

Дејана можете видети, како свакодневно превози децу из неколико поморваских и подјеличких села и у његовом ауту влада посебна атмосфера, деца певају, осећају се срећно и расположена су.

Фото: ПЗС

„Морам да кажем да су то деца пуна љубави за неке мале ситне ствари и они вам узврате оним најдрагоценијим, а то је осмех”, прича Дејан.

Психолози истичу значај редовне наставе деце са инвалидитетом са сеоског подручја, првенствено због њиховог осамостаљивања и социјализације.

Љиљана Марић, психолог у школи за основно и средње образовање „1. новембар” Чачак, фото: ПЗС

„Сви наши ученици су веома емотивни и сваку подршку и помоћ доживљавају дубоко, везују се за људе који им помажу и стварају релације које су често толико симпатичне и ми њих називамо да су лепљиви”, појаснила је Љиљана Марић, психолог у школи за основно и средње образовање „1. новембар” Чачак.

Фото: ПЗС

Дејан свакодневно вози мале псоебне људе од куће до школе и назад и несебичмо пружа подршку деце са инвалидитетом, а његова пружена рука у томе увек је узврћена најлепшим дечијим осмехом као највећи вид захвалности.

ПЗС