Једна од најстаријих школа у Србији спроводи инклузивну подршку и пружа неопходну помоћ да деца што боље и лакше заврше образовање

Чачак - Ово је ОШ „Бранислав Петровић” у Слатини која постоји читав век и по у којојс е поред осмогодишње наставе успешно спроводи и инклузивни програм.

ОШ „Бранислав Петровић” у Слатини, фото: ПЗС

Мирјана Стојановић, учитељица са вишедеценијским искуством тврди да је је позитивног става када је инклузија у питању, мада је како каже потребно доста стрпљења и упорности у упражњавању метода које је потребно применити код те деце.

Мирјана Стојановић, учитељица, фото: ПЗС

„Што се тиче рада у инклузивном плану и програму, прилагођавају се наставни садржаји, прилагођавају се задаци том детету, прилагођавају се методе, технике, дужи текстови се скраћују, повећава се фонт текста, много штива, ако има се избацује. Рецимо, детету је можда потребан већи формат свеске, већи проред између речи и редова, тој деци се помаже на све могуће начине како би они остварили одређени напредак, да се осете прихваћеним, вољеним и да постану свесни својих постигнућа и успеха”, појаснила је учитељица Стојановић.

Фото: ПЗС

Ова учитељица налази начине да им приближи и омогући потребна знања и неопходну помоћ у савладавању градива.

„Та деца су свесна да не могу као друга деца и просто их то на неки начин блокира, кочи, а ми морамо свце да учинимо, цело одељење и ја да их мотивишемо, да их подстакнемо и траже много љубави, много пажње и разумевања,  блиског контакта, близина учитеља је јако битна, да увек будемо поред тог детета, да ми погнемо, да му читамо, ако је потребно”, закључила је Стојановић.

Фото: ПЗС

Наташа Вујадиновић, педагог ове школе каже да се заједнички труде да деци са одређеним сметњама  помажу да на најлакши могући начин заврше образовање.

Наташа Вујадиновић, педагог, фото: ПЗС

„Та деца су свесна својих постигнућа и оставривања циља који је пред њима, тако да им пружамо могућност и да развију своје самопоуздање, као и да граде будућност и пронађу себе касније у друштву. Треба да знамо да у сваком детету треба да пронађемо одређени квалитет који постоји у њему, најпре родитељи, а и ми у школи треба да тежимо да откријемо који је тај квалитет и да се тиме управљамо. Деца нису ствари  које треба да обликујемо, већ напротив, то су људи у малом са одређеним врлинама и вредностима које треба да откријемо, истакнемо и да развијамо даље у будућности, јер то је прави циљ када постигнемо максимум развоја код деце, посебно која имају потешкоће у развоју и учењу”, објаснила је Вујадиновић.

Читав стручни  тим ради на инклузивном плану и програму, а у овој школи кажу да се последњих година бележи повећан број деце којима је потребан неки вид инклузивне подршке.

Лазар Чикириз, директор ОШ „Бранислав Петровић” у Слатини, фото: ПЗС

„Имамо предшколце, који долазе из птредшколске установе и они се припремају за полазак у први разред са одређеном документацијом. Та документација долази у школе и долази код педагога или психолога, раде се тестирања за полазак у први разред и ми из те документације можемо видети колико је потребна помоћ таквим ученицима, будућим првацима. То је негде већ у мају месецу, фактички тада се раде тестирања и ми се можемо припремити и за сам процес инклузије, односно, наш тим може да добије све и можемо ступити у контакт са родитељима да наставимо даље, уз документацију коју смо наравно добили од предшколске установе. Приметили смо протеклих година да је проценат такве деце можда у односу на број ученика у једном одељењу, то је отпприлике 30, 31 је по нормативу буде неких 10 одсто ученика, којима је потребна помоћ већ у првом разреду”, закључио је Лазар Чикириз, директор ОШ „Бранислав Петровић” у Слатини.

Слатинска основна школа је пример добре праксе у спровођењу инклузивног програма уз све расположиве ресурсе и чиниоце који јесу и треба да буду укључени, првенствено родитељи и образовна установа.

 ПЗС