Инклузија у Ивањици је значајан фактор по чему се и мери успешност једне друштвене заједнице
Ивањица - Светлана Главинић из Ивањице је магистар дефектолошких наука, већ две деценије ради са децом са сметњама у развоју и са инвалидитетом у систему образовања, социјалне заштите, као и у дијагностичком смислу, а инклузија из њеног угла као стручњака јесте шири појам.

Ивањица као пример добре праксе када је Инклузија у питању, фото: ПЗС
„Инклузија, односно, сам термин, значи укључивање. Међутим, имамо више врста инклузије, имамо образовну и социјалну инклузију. Социјална подразумева и укључује и образовну инклузију, социјална је живот. То значи, колико су особе са инвалидитетом укључене у друштвену заједницу, колико су функционалне, колико сарађају, комуницирају, колико их видимо”, рекла је за ПЗС Светлана Главинић, магистар дефектолошких наука, дипломирани олигофренолог, председница друштва за церебралну и дечију парализу општине Ивањица.

Светлана Главинић, магистар дефектолошких наука, фото: ПЗС
Главинић истиче да је видљивост ОСИ показатељ на ком је нивоу Инклузија данас у нашој земљи с обзиром на то да је она у свету заживела још 70-тих година прошлог века.

У имплементацији инклузије важан део су лични пратиоци детета, фото: ПЗС
„Код нас образовна инклузија и тај термин почиње тек да се користи тек у ХХI веку, од 2000. тј. од 2001. године, а тек 2009. се усваја закон о основамна система образовања, који каже да деца са сметњама у развоју и који предвиђа да се ОСИ са инвалидитетом могу укључити у образовне установе редовне школе, вртиће, средње школе и да могу на тај начин добити квалитетно образовање”, појаснила је Главинић.
Без личних пратилаца не би била могућа имплементација инклузије у овој мери појаснила је Главинић из угла струке.
„Данас инклузија највише почива на подршци личних пратилаца детета и то је нешто што је добро с једне стране, што ће рећи да су они укључени, имају техничку подршку, практичну подршку, али немају стручну подршку. То је оно што с једне стране радује, с друге стране забрињава. Дакле, потребни су нам стручњаци да би деца у редовним установама, редовним школама и вртићима могла да напредују и да се развијају, што је веома важно. Социјалне услуге, односно тахј вид инклузије је јако важан за једну друштвену заједницу”, истакла је Главинић.
Ивањица је пример добре праксе када је Инклузија у питању и све је више деце која се из околних и најудаљенијих места образују у овој општини, те по њеном мишљењу погодује њиховим могућностима.
„Имамо примере да нам деца долазе из других општина, један дечак нам долази из Сјенице овде код нас у Дневни центар и у ОШ „Милинко Кушић” у одељење групне инклузије. Овде нам се деца прикључују у петом, седмом разреду, а ми се наравно и у том периоду, некако својски трудимо да ту децу колико, толико социјализујемо, унапредимо, те да им њихова знања развијамо колико је то могуће”, казала је она.

Ивањица као пример добре праксе када је Инклузија у питању, фото: ПЗС
Осим образовне изузетно је важна и социјална инклузија, како за њихове породице, тако за ОСИ, као и само друштво.
„Инклузија је важна за нас, као њихове, суграђане, њихове колеге, али мора се истаћи да вредност једне друштвене заједнице се управо по томе мери, по квалитету и нивоу остварене социјалне инклузије”, закључила је Главинић за ПЗС.
Инклузивно образовање у Ивањици пример је добре праксе, а успешност једног друштва мери се по нивоу остварене инклузије.
ПЗС

