Удружење дистрофичара даје свој допринос да се смањи број незапослених ОСИ
Ужице – Предараг Бакић је председник Удружења дистрофичара Србије Златиборског округа. У том Удружењу је запослен од 1999. године преко активних мера запошљавања. Овај човек има један облик дистрофије мишића и самим тим су му умањене радне способности.
Предраг Бакић, Удружење дистрофичара, фото: ПЗС
„Можда знате да је 2009. године донет посебан закон о професионалној рехабилитацији запошљавања ОСИ у оквиру кога укључене активне мере запошљавања ОСИ, такође, укључени су и квотни системи за запошљавање ових особа у привреди“, казао је Бакић за ПЗС.
Радно ангажовање више од две деценије овог човека заснива се на администартивним пословима у Удружења, ради и на програмским активностима које се реализују у виду окупационе радне терапије, креативних радионица, разних програма психосоцијалне подршке, као и програма инфо центра.
„Испуњен радни дан од тих креативних и иновативних програма до програма подршке и помоћи оним људима који имају проблеме, а један од њих је који решавамо је проблем запошљивости ОСИ“, објаснио је Бакић.
Предраг Бакић, Удружење дистрофичара, фото: ПЗС
Још увек су проблеми и живот ових особа табу, тешко их је детектовати, посебно оне који живе у селима Златиборског округа.
„Има доста предрасуда и још неких облика дискриминације, има људи до којих нисмо допрли, многи и не знају која су њихова права, не знају да могу да се учлане у Удружење, да им то Удружење помогне“, рекао је он.
Захваљујући Удружењима доста људи је дошло до неке врсте запослења, те је на овај начин важно да ОСИ буду укључене, како би оствариле неки вид радних права, оснажиле себе и превазишле неку врсту самоизолације.
„И саме ОСИ имају неке баријере, имају предрасуде према својим могућностима, имају бојазан како се укључити у друштвену заједницу на равноправној основи“, појаснио је.
Предраг Бакић, Удружење дистрофичара, фото: ПЗС
Овај човек истиче да је захвално радити у свом матичном Удружењу и оставрити радна права.
„Град Ужице је препознао и финансира рад таквих Удружења у виду материјалних трошкова и зараде запослених секретара или административних радника у том Удружењу, ти људи су професионалци, нашли су своје запослење и имају обавезу да кроз свој рад заступају ОСИ и да раде на запошљавању других“, закључује Бакић.
Град на Ђетињи је пример који треба да следе и други, како би ОСИ оствариле своја радна права и биле евидентне у друштвеној заједници.
ПЗС
