Неопходна подршка за извеснију будућност

Ивањица - Програми јавних радова на којима се ангажују незапослене особе са инвалидитетом или сметњама у развоју, доприносе очувању и унапређењу њихових радних способности, као и радно-социјалној интеграцији. У Ивањици je ове године на јавним радовима ангажовано 25 особа са инвалидитетом.

Ана Дојчиловић НСЗ - Филијала Чачак, фото: ПЗС

„Тринаест особа са инвалидитетом ангажовано је кроз пројекте Националне службе за запошљавање, док је ангажовање дванаест лица финансирала општина Ивањица уз учешће НСЗ. Лица у јавним радовима се ангажују уговорима о привремени и повременим пословима. Али они кроз те уговоре остварују право на пензијско и здравствено осигурање, самим тим остварују и право на стаж и наравно новчану накнаду за време рада. То је некима од њих једина прилика да стекну неко знање и радно искуство кроз сам рад, и остваре осигурање како би у неком будућем периоду стекли и услов за пензију", истакла је Ана Дојчиловић, из чачанске филијале Националне службе за запошљавање.

Душица Томанић (24) из Kисељака код Прилика, ангажована је на пословима јавних радова у кухињи Основне школе “Милинко Kушић”, у Ивањици.

Душица Томанић, фото: ПЗС

„Мој посао је да поставим ужину, покупим судове и обришем столове. Ништа ми није тешко. Волим да радим и дружим се", са осмехом на лицу испричала је Душица како изгледа њен радни дан.

Овај програм посебно је значајан за особе које живе на сеоском подручју, због двоструке маргинализације. Економска сигурност породица особа са сметњама у развоју или инвалидитетом веома је важна, јер ове породице често имају веће трошкове живота и мање могућности зараде. Најчешће само један родитељ ради, да би други био са дететом. Док је Душица била мала, њена мајка Славица радила је у Јавору, али је често одсуствовала са посла.

Славица Томанић, фото: ПЗС

„Било је тешко, али смо се сналазили како смо знали и умели. Радила сам у Јавору, и често сам била на боловању. Радим по месец дана, а онда два не радим, због њеног стања. Имала сам право на одсуство због Душичине дијагнозе. Kада сте на боловању плата је мања, али опет примим нешто и значило ми је ", каже Славица.

Kада је своје дете припремила за активно учешће у локалној заједници и у пословном окружењу, Славица је почела да ради као лични пратилац.На том послу је ангажована протеклих пет година.Поред месечних примања, за Славицу улога личног пратиоца значи много више.

„Осећам се задовољно, јер као мајка детета које има проблем одлично разумем родитеље у сличним ситуацијама. Пресрећна сам ако могу нешто да помогнем, да му покажем, и видим напредак", каже Славица.

Радно ангажовање смањује осећај отуђености, а јача осећај да сте корисни у локалној заједници , на овај начин се знатно унапређује лични и друштвени положај особа са инвалидитетом или сметњама у развоју, али и њихових породица. Подршка њима и њиховим породицама, посебно је значајна у малим и сеоским срединама, где су често демотивисани да буду активни чланови заједнице.

ПЗС

Датум објаве: 19.12.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Славица и Душица Томанић, фото: ПЗС

ВИДЕО


АУДИО