Радосав Маричић - МЕЂУ СВОЈИМА
Ивањица - Када је Радосав Маричић из ивањичког села Братљева, прошле године остао без куће, ни сањао није да ће захваљујући људима добре воље, убрзо добити нови дом. У хладној априлској ноћи ватрена стихија у тренутку је однела све што је деда Лале стицао читавог живота. Остао је сам на ледини планине Јавор , а из куће ни кашику није успео да изнесе. Три месеца спавао је код комшија који су га прихватили као члана породице.
Јованка Маричић комшиница, фото: ПЗС
„Он је наш комшија, деценијама смо делили и добро и зло. Код нас је спавао и живео једно време, али своја кућа је своја кућа. Мени је било тешко да погледам на згариште, а како је тек њему било. Није сушио образа, стално је био у сузама", прича за ПЗС, прва комшиница Јованка Маричић.
Деда Лале је имао само једну жељу, да поново буде у својој кући. За старину који је рођен са великим оштећењем слуха, спас је стигао од целог села. На згарште његове куће дошле су комшије и бројни донатори да помогну у изградњи. Многи су оставили своје послове и притекли у помоћ, а није изостала ни подршка локалне самоуправе. Сви су се окупили са једним циљем, да њихов Лале не остане без крова над главом.
Деда Лале, фото: ПЗС
„Када је почела градња куће, сви су дошли. Тај дан је био најсрећнији дан за цело село. Сви су се по нешто помогли, Колико је ко могао", присећа се Јованка.
Већ након неколико месеци, у новембру прошле године, Лале се уселио у свој нови дом, изграђен на темељима куће која је нестала у ватреној стихији.
Овај старина омиљени је мештанин Братљева.
Мирјана Петровић, фото: ПЗС
„Нема дана да Лале не дође до центра села, купи у продавници шта му треба, поседи са комшијама, попије кафу. Кад крене кући, обавезно се јави. Ово је мало место, сви се знамо и помажемо међусобно. Притрчи и нама Лале у помоћ, он је човек великог срца", срдачно дочекујући свог комшију прича нам Мирјана Петровић.
У забаченим ивањичким селима све је мање људи, а комшија је као најближи рођак. Лале своје дане проводи окружен добрим људима, који су спремни да му притекну у помоћ у сваком тренутку.
Комшије као најближи рођаци, фото: ПЗС
„Ми смо комшије дуже од пола века. Нека је он нама жив о здрав да имамо са ким кафу да попијемо, да видимо да неко прође испод прозора, уђе у кућу", прича нам осамдесетједногодишња Младена Маричић.
Начело једнакости по коме су сви људи равноправни превазилази оквире законских норми, оно је и морални императив целог друштва. Особе са инвалидитетом имају сва грађанска права, али се свакодневно суочавају са бројним препрекама. Међу њима су и друштвене баријере , предрасуде и погрешни ставови о инавалидности. Уклањањем препрека створених неисправним ставовима, побољшао би се њихов положај у друштву. Због тога је битно да особа са инвалидитетом буде равноправни члан друштва, подржан у свом окружењу које ће рушити баријере и предрасуде. Као што је Лале подржан у свом Братљеву.
ПЗС
