Ужичком параатлетичару се усред ноћи запалила кућа
Да нисам био прекривен преко главе и да ме бат корака који сам чуо у сну није пробудио, без шансе да уопште и схватим шта се дешава, угушио бих се и изгорео у кући у којој сам био сам.
Ово су речи Ужичанина Милоша Зарића, спрског параатлетичара и светског шампиона који је пре три ноћи, захваљујући пукој срећи, присебности и снази преживео пожар који је избио у његовој породичној кући у подзлатиборском селу Шљивовица.
Зарић прича за „Блиц“ да је у понедељак са мајком и бабом био у Шљивовици. Њих две су се предвече вратиле у Ужице, а он је сам остао да преспава у селу, у приземном делу објекта на мајчевини.
- Упалио сам уљану пећ, легао да спавам и прекрио се ћебетом преко главе. У једном тренутку усред ноћи учинило ми се да неко хода по кући и да ми се приближава. То ме је пробудило - прича Зарић.
Милош нема другог објашњења него да је "кућом ходао сам Бог". Кад се тргао из сна није могао ништа да види. Дим који се проширио из подрума, где је ватра, како ће се испоставити, избила због неисправних електро инсталација, запосео је собу у којој се налазио.
- Ништа нисам видео, нити сам у тим тренуцима схватио шта се дешава. Удахнуо сам два пута и то ме је ошамутило. Некако, полуонесвешћен, успео сам да се придигнем и уђем у колица која су се налазила крај кревета. Само у доњем вешу, без обуће, телефона, кренуо сам да бежим кроз мрак - каже шампион света и двоструки првак Европе у бацању копља и кугле, носилац бројних одличја са највећих планетарних такмичења у пара атлетици, надалеко једини спортиста који је под заставом своје земље наступао и на летњим и на зимским параолимпијским играма.
Успео је да отвори врата која из собе воде у предстобље, дошао до излазних врата из куће, али њих није успео да отвори. Немајући друго решење, јер је све више губио свест, а и даље не разумејући шта се збива и шта га је ошамутило, песницом је ударао по вратима. Успео је да их извали из штока.
- Журећи да се што пре докопам сигурног бежећи низ стпепенице испао сам из колица. Осетио сам јак бол у рукама и врату. Оставио сам колица и пузећи наставио низ степениште. Тек када сам сишао у двориште схватио сам да кућа гори, да се пожар шири из подрума - присећа се спортиста из Ужица, српски репрезентативац.
Близу његове куће нема ниједна друга, тако да Милошеве позиве у помоћ у почетку нико није чуо. Без одеће на себи, телефона који је остао у кући, сломљен боловима које је задобио приликом пада низ степнице, игде иког ко би му помогао, допузао је до чесме у дворшту. Крај ње је нашао црево које је навукао на славину и њиме гасио пожар. Пуних 45 минута, све док његове апеле није чуо ујак, сам се усред ноћи борио против ватре. Ујак је позвао Милошеву мајку, а она ватрогасце који су брзо стигли, али нису успели да спасу објекат. Кућа је потпуно изгорела.
Каже Милош да је тек ујутру, док је обилазио згариште, схватио да га је ћебе којим је прекрио и главу спасило гушења. Кораке „некога“ које у последњем часу „прошао“ собом у којој је спавао, и који су га продубили, и даље чује.
- У ужичкој болници ми је установљен прелом зглоба и два прста на левој руци. Повредио сам и врат и десну руку. Како је могло бити – добро се завршило. Повреде због којих одређено време нећу моћи да се бавим спортом ћу залечити, кућу ћу обновити. Важно је да је глава остала на раменима - сумирао је умало кобну ноћ Милош Зарић.
ПЗС/Блиц
