Драгана Дучић - ПЕСМЕ ИЗ ДУШЕ

Ужице - Верујем да сваки човек у себи има трунку песничке душе, и да би своја осећања могао да преточи бар у један стих“,  сигурна у своје речи прича нам песникиња Драгана Дучић, из Ужица.

Драгана Дучић, фото: ПЗС

Уметност не познаје границе и не прави разлике међу људима. У њене  стихове и риме стао  је сваки тренутак вредан памћења, али и осећање среће,туге, носталгије.

„Најчешће пишем о љубави, природи, мом селу.  Инспирација су ми и кћерка, родитељи. Тренутак је довољан да ме инспирише, и да оно што осетим преточим у стихове", прича за ПЗС Драгана Дучић.

 Она је своје емоције до сада преточила у готово 80 песама, а многе су објављене у зборницима поезије. Први стих написала је још као основац.

„Прву песмицу написала сам у нижим разредима основне школе. У вишим радовима сам се показала и кроз лепе писмене задатке, за које сам увек добијала највише оцене. Професори су ме  хвалили, што ме је мотивисало да наставим са писањем", сећа се својих школских дана Драгана.

Завршила  је Школу за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну. Велика подршка био јој је и професор Јован Васиљевић, који је веровао у њен дар.

„Још од школских дана бавила сам се креативним стварима. Волела сам да правим звучне репортаже, привлачио ме је и посао новинара, али песмама сам увек најбоље исказивала себе. Они који ме познају кажу ми да пишем из душе, и да је то моје обележје. Наравно, увек ми је драго када то људи препознају у мојим стиховима", каже ова Ужичанка.

 Прве песме Драгана је написала уз помоћ најстарије методе, табле и шила. Тек касније сусрела се са машином за куцање Брајевог писма.

„Ја сам описмењавала децу и одрасле Брајевим писмом, али сам увек почињала од табле и шила, јер сам и ја тако научила. Шест тачака је симболика, и ту су стала сва слова, бројеви, ноте и знакови интерпункције", прича нам Драгана, показујући ову стару технику писања са шилом.

Драгана је као телефонисткиња, седамнаест година радила у Ваљаоници бакра.  Као  председница Међуопштинске организације слепих и слабовидих у Ужицу, која броји 125 чланова, мотивисала је многе да се покрену и укључе у живот ван свог дома.Циљ удружења, које постоји 65 година,  је да слепе и слабовиде особе схвате да нису саме.

„Најбитније је да сваки човек ради на себи, да не запоставља себе и да верује у себе.Када то постигне онда је успех загарантован.Ми имамо право на једнаке могућности, и видљивост је наш циљ. Моја порука је да сви можемо све", поручила је Драгана Дучић.

Драгана Дучић - Нисмо

Нисмо ни кафу заједно попили,
ни руку једно другом нисмо пружили,
нисмо, а могли смо.
Нисмо ни у топлом загрљају живели,
ни пољупце нисмо размењивали,
желели смо, а нисмо.
Наша срца у ритму љубави куцају,
али не откривају,
желели а требали смо
а остварили нисмо.

ПЗС