Жене, Роми и особе са инвалидитетом највише дискриминисане

У Србији су дискриминацији највише изложене жене, особе са инвалидитетом, припадници ромске националне мањине, док су жене и деца из маргинализованих група у још лошијем положају јер су често изложене вишеструкој дискриминацији, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Јанковић је на седници скупштинског Одбора за правосуђе, на којој је представила годишњи извештај за 2015. годину, рекла да је тој институцији највише притужби поднето због дискриминације на основу пола, затим националне припадности, инвалидитета и старосног доба.

Судећи по притужбама, најчешће се појављује дискриминација у запошљавању и то је област у којој се поверенику највише јављају жене, за разлику од других области друштвеног живота у којима се чешће обраћају мушкарци.

Јанковић је навела да су жене често изложене дискриминацији на тржишту рада, као и да је родно засновано насиље над женама и даље веома распрострањено.

Такође, каже Јанковић, положај ромске популације је и даље лош и они су изложени дискриминацији готово у свим областима друштвеног живота, посебно у области образовања, рада и запошљавања, социјалне и здравствене заштите.

Када су у питању особе са инвалидитетом, сметње за равноправно укључивање у све друштвене односе почињу од сфере образовања и запошљавања, а приступ објектима и услугама значајно је отежан или потпуно онемогућен.

Јанковић је рекла да је у 2015. години повећан број предмета за 20 одсто у односу на 2014. годину, што не значи и да у Србији има више дискриминације, већ да се та појава све више препознаје, као и да је институција Повереника знатно видљивија у јавности.

Највећи број притужби долази из београдског региона, а најмање из јужне, источне Србије и са Косова и Метохије.

Према поднетим притужбама после дискриминације по основу пола, националне припадности или етничког порекла и инвалидитета, најбројније су притужбе по основу личних својстава и то старосног доба, сексуалне оријентације, брачног или породичног статуса, здравственог стања, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и родног идентитета.

Повереница је рекла да је та институција у 2015. години из републичког буџета добила 72.904.000 динара, да је потрешено 64 одсто средстава, док је остатак враћен државну касу.

Танјуг