Ивана Јовичић, рестаураторка : У уметности сам пронашла себе

Ивана Јовичић (31) из Горњег Милановца, хируршком прецизношћу ради рестаурацију вредних уметничких дела, и ако се од рођења бори са слабошћу десне стране тела.

Ивана Јовичић, конзерваторка рестаураторка Фото: ПЗС

" Мислим да сви ми Богом надахнути, можемо да пронађемо себе, само да то буде у правом тренутку", каже Ивана дипломирана конзерваторка и рестаураторка штафелајног сликарства.

Ивана у Музеју рудничко- таковског краја ради реплику иконе Свих Светих, чији оригинал се чува у Историјском музеју у Београду.Реплика ће бити постављена на изложби која је у припреми за следећу годину, а након тога и део сталне поставке музеја у Горњем МИлановцу. Ова млада горњомилановчанка радила је на конзервацији пет слика Живорада Настасијевића.

Ивана Јовичић, конзерваторка рестаураторка Фото: ПЗС

" Мој посао је пун изазова и то ме покреће. Част је стати пред дело наших великана, а невероватан изазов сачувати га од пропадања", поносно прича Ивана.
Рад на конзервацији Настасијевићеве слике "Хајдук Вељко Петровић се сам пробија кроз Турке", био је њен дипломски рад, који је стручна јавност оценила високом оценом. Та слика сада краси сталну поставку у МУзеју Хајдук Вељка у Неготину.

" Ивана је и кроз свој дипломски рад оставила печат који ће бити занавек. Она је одличан козерватор, са високим оценама стручне јавности", изјавио је директор музеја у Горњем Милановцу Александар Марушић.

Ивана од рођења има хемипарезу десне стране, али својим начином живота, успесима и ангажовањем доказује да нема препрека у остварењу снова.

" Своје циљеве сам остваривала упорношћу, просто сам знала да морам да будем борац да бих успела. Свакако је требало више труда и вежбе, али ја сам поносна што сам успела у сваком задатку који сам себи поставила. То је саставни део мог живота", каже Ивана.

Млада уметница завршила је Основну школу "Десанка Максимовић" у Горњем МИлановцу, након чега се одлучила за средњу Уметничку школу у Ужицу. Њен таленат и жеља да остане у свету уметности одвели су је на Академију Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

"Током студија подразумевало се да морамо проћи кроз технику иконописања, и имали смо тај предмет који нас је годинама пратио. Тако да се ја сада поред рестаурације бавим и иконописањем, а под окриљем Музеја рудничко- таковског краја држим и школицу цртања и сликања за децу од 7 до 15 година", прича девојка у чијим очима се може видети само радост.Препреке на које наилази превазилази уласком у свет уметности.

"Када ме нешто мучи из било ког разлога, ја спас нађем у сликарству. Насликам акварел, икону... битно ми је да имам неки свој свет, окружена нечим што је само моје", каже Ивана и поносно додаје да је и одлична куварица, али и увек окружена добрим друштвом.

Подршка за пут који је изабрала никада није изостала, од родитеља, професора, вереника и колега из музеја, где је ангажована преко јавних радова. 

Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја Фото: ПЗС

"Врста посла којом се Ивана бави тражи да се гаји страст према том позиву,и мислим да је она апсолутно посвећена свом раду. Изузетно је вредна,комуникативна,и пуна идеја. Могао бих рећи да је често она та која иницира неку врсту посла, коју увек успешно обави", казао је директор Александар Марушић.

Иванина жеља је да остане у свом родном граду, а нада се и послу у музеју где је оставила добар утисак.

"Мој највећи успех је што сам била довољно јака и борбена кроз живот, и што себе сматрам равноправном у сваком погледу са осталима ", са поносом у гласу каже Ивана.

ПЗС