Параатлетичар Србољуб Марковић, Спорт је изазов и мотивација
Ништа није немогуће.Сваког дана резултати су све бољи, померају се границе за по који центиметар, доћи ћемо и до метра, са оптимизмом у гласу прича параатлетичар Србољуб Марковић (42) из Горњег Милановца, државни првак у бацању копља, који се нада и међународним одличјима.
Србољуб Марковић, АСУ ОСИ "Високи напон" Фото: ПЗС
“ Напоран рад донео је добре резултате. На отвореном првенству Србије у атлетици за особе са инвалидитетом одржаном у Крагујевцу, освојио сам златну медаљу у бацању копља, и сребро у бацању кугле. Ова година је била изузетно успешна. Са отвореног првенства у Хрватској вратио сам се са бронзом у бацању копља”, са поносом каже овај успешни спортиста.
Марковић је од новембра 2007. године у инвалидским колицима, након повреде кичме приликом пада са електричног стуба. Младић пун снаге и елана, у 31. години, није ни помислио да тако нешто њему може да се догоди.
“ Био сам пун снаге, емоција, жеље за радом... онда се у тренутку пробудите, и доктор вам каже да више не можете да ходате. Не постоје речи које могу да објасне како се у том тренутку осећате. Најтеже је било након повреде, када се вратите кући, друштву, где је све другачије , и када морате да се прилагодите на те нове услове живота. Али, можда је то нека јача сила, да морате даље. Имам супругу и дете, и они су градитељи тог пута који сам морао да пређем”, сећа се Србо најтежег периода у свом животу.
За овог успешног параатлетичара, спорт је и избављење и мотивација, да настави са друштвеним животом какав је имао пре несреће.Поред посла у Електродистрибуцији и породичних обавеза, не одустаје од тренинга.
“Мора много да се ради. Напорно је али стижу и резултати. Треба доћи сваки дан на тренинг, вежбати и по киши и по снегу, и кад је напољу био минус. Спремамо се и идемо да радимо”, прича Србо и додаје да је његов највећи успех што је и даље мотивисан да постиже добре резултате.
Марковић се од 2014. године бави параатлетиком у дисциплинама бацање кугле и копља. Од прошле године наступа као члан Атлетског спортског удружења за особе са инвалидитетом “Високи напон “, у Горњем Милановцу, чији је и оснивач.
“Иако смо младо удружење, а ускоро ћемо постати клуб, учествовали смо на свим такмичењима у овој години. Имамо шест чланова и два која тренутно нису активна. Тренирамо свакодневно по сат и по, а када се припремамо за такмичења и два пута дневно”, прича Србо.
Тренер АСУ “Високи напон “, Јован Ђукић, каже да параатлетичари имају невероватну вољу и енергију, која све око њих тера да буду бољи.
Јован Ђукић, тренер АСУ ОСИ "Високи напон" Фото: ПЗС
“ Код њих нема забушавања, дају 110 посто на тренингу, што није случај са редовним спортистима.Задивљујуће је који они напор улажу да би дошли на тренинг, одрадили вежбе и вратили се кући, без иједног прескоченог тренинга”, прича Јован који је и селектор параолимпијске Атлетске репрезентације Србије.
"Високи напон" спрема са за Европско првенство у параатлетици, које ће бити одржано за две године. По вољи и енергији коју улажу на сваком тренингу, очекују да ће стићи и до тих међународних мегдана.
ПЗС
