Млади песник Лазар Биорац: Кроз живот ме воде љубав, вера и нада

Љубав, веру и наду, пре свега треба да пронађемо у себи. Ако их нема у нама, нећемо их наћи ни у свету око нас. Песмама покушавам да изазовем људе да верују, воле и да се надају, јер то су три основна елемента живота, прича млади песник Лазар Биорац (21) из Прањана код Горњег Милановца.

Лазар је студент треће године Филозофског факултета у Новом Саду, на смеру за српску књижевност и језик. У поезију се заљубио још као основац,а прву риму написао је као ђак првак и посветио је тетки.

"Основну школу завршио сам у Прањанима, након чега сам био ђак чачанске Гимназије.На моје песништво утицало је сазревање, образовање и професори који су ми предавали књижевност, и ту љубав пренели на мене. Пишем духовну и мисаону поезију, социјалне песме о свету који нас окружује. Некада сам писао и љубавне, али у овом тренутку ми не долази то надахнуће", прича нам Лазар у дворишту школе у Прањанима, где би желео да се врати по завшетку факултета.

"Замишљам да радим у некој школи основној или средњој, али када сам уписао факултет замишљао сам да то буде управо ова школа. Одавде сам кренуо у свет одраслих и свет књижевности и песништва", каже млади песник.
Лазар Биорац доказ је и да хендикеп не мора да буде препрека у остваривању снова. Од рођења се бори са Бекеровом дистрофијом мишића, али снага коју носи у себи јача је од свакодневних проблема.

"На почетку нисмо ни били свесни о чему се ради. Тек са 3-4 године смо открили да је у питању дистрофија мишића, због које се отежано крећем. То не представља мени велики проблем, али неко не би могао тако лако да се суочи са тим", искрен је Лазар.
Уметност је јача од физичке моћи, она представља спас и избављење. Поезија му је отворила нове и другачије видике, збго чега и препреке са којима се свакодневно суочава види другачије. Одувек је имао подршку породице и разумевање другова из школских клупа.

"Мислим да то што би неко био тужан или бесан ...ја то све испољавам кроз песме. Размишљао сам да можда не бих имао овакав дар да сам потпуно здрав. Можда би ми мисли тада отишле у неком другом правцу. Можда.", каже Лазар и додаје " моје песме можда за некога јесу тешке, али углавном су то песме у којима се трудим да пронађем неко дубље значење и да га откријем другима".
Лазар је до сада објавио две збирке песама "Школски дани " и "Под крилима анђела". Каже да има песама и за трећу збирку, али да ће са објављивањем сачекати неки бољи тренутак.

"Сада сам на студијама и не могу себи да приуштим објављивање нове збирке. Желим то сам да урадим, и због тога се трудим на разне начине да зарадим довољно новца, лекторишем, понекад држим часове...Трудим се да се не ослањам ни на кога, јер то је мој таленат, који ја лично треба да развијам у било ком погледу", категоричан је Лазар. О његовом песништву сведоче и многобројна признања, међу којима су и четири награде за литерарне радове на манифестацији " Дисово пролеће", прва награда за поезију на конкурсу библиотеке "Владислав Петковић Дис", награда на Лимским вечерима поезије.

Оковане душе, свет, смрзнута стреха,
нек се клупко злата, што несвесно тиња,
над тамним људским плетивом греха,
по ком се преплићу смарагдна и сиња,
нити оног претка што од прапочетка,
посумња у слово светлости и спаса
сплете међ прстима оца Светотворца
и простре по људском у знак реликвије
на три миротворке љубав, веру, наду
не би ли плам неба који правдом бије
спржио што ниче, човеку злурадом...
( одломак из песме Љубав, вера, нада - Лазар Биорац 2018. )

ПЗС