У Србији више од 80 одсто деце која су одвојена од родитеља, одраста у хранитељским породицама. Број хранитеља из године у годину се повећава, али то још увек није довољно да би сва деца без родитељског старања имала адекватан смештај. Све је више захтева за смештај деце са тешкоћама у развоју.

 

 

Нега љубав и разумевање, најважније је што деца добијају од хранитеља који су за њих особе од највећег поверења. Чачанка Стана Ћировић, хранитељка је од 2008. године. У свој дом примила је деветогодишњег дечака са Дауновим синдромом, који је већ четири године члан њене породице.

 

 

"Била сам у дому у Кулинама и упознала се са децом, са њиховом топлином и љубављу која вас очара на први поглед. Када се указала потреба, нисам била у дилеми, и примила сам у свој дом једног дечака. Он је сада део наше породице, и доста времена проводи са мојим унучићима. Они се од њега научили како се безусловно воли, а он од њих учи кроз игру и сазрева", прича за ПЗС Стана Ћировић.

У дому Томислава Ђокића, за тринаест година одрасло је деветоро деце. Пре шест година у његову породицу из дома у Кулинама, стигао је дечак са вишеструким сметњама у развоју.

 

 

"Хранитељство се зове родитељство плус, и по самом називу можете да замислите шта то знач. Толико топлине и љубави та деца поседују и пружају нама, али и ми њима", каже за ПЗС дугогодишњи хранитељ Томислав Ђокић.

Најчешжи разлог издвајања деце из биолошких породица јесте неадекватно родитељско старање или спреченост да врше родитељску дужност. На подручју Моравичког округа, у хранитељским породицама смештено је шесторо деце са сметњама у развоју, док је у Чачку њих четворо. Из Центра за породични смештај и усвојење у Крагујевцу кажу да предрасуде постоје, али много мање него раније.

 

 

"Сећам се првог предавања на обуци за хранитеље, ретко ко је знао шта је Даунов синдром и какви су капацитети деце са сметњама у развоју. Постоји одређена врста предрасуда, али због необавештености. Хранитеље највише плаши да ли ће успети да одговоре задатку. Када завршимо са обуком, и они виде друге породице које су у свој дом примиле дете са сметњама у развоју, онда се и однос према томе мења, схвате да би могли да се прихвате тог одговорног посла", каже за ПЗС Милош Илић, саветник за хранитељство из Центра за породични смештај и усвојења у Крагујевцу.

Деца се у хранитељске породице смештају да би им се обезбедило адекватно породично окружење у коме ће имати исте шансе као и малишани који одрастају са својим родитељима. Хранитељство је привремени облик заштите, а циљ је да се деца врате у оснажене биолошке породице.

ПЗС