Невидљиви за послодавце, особе са инвалидитетом тешко долазе до посла
На евиденцији Националне службе за запошљавање у Чачку пријављено је 206 особа са инвалидитетом. Са високом и вишом стручном спремом је 21 особа, док је 129 са дипломом средње школе. Марина Милосављевић рођена је са недостатком зглобова и прстију леве руке. По струци је економски техничар, али само две године радила је посао за који се школовала. И ако активно тражи посао, још увек је незапослена.
"На бројне адресе сам доставила ЦВ, ни сама не знам колико их је, али интересовање послодаваца је било минимално. Од 20 послатих, можда један позив на који сам отишла, и после тога није било одговора са друге стране", изјавила је за ПЗС Марина Милосављевић.

Марина Милосављевић, фото: ПЗС
Према последњем попису у Чачку живи око 9.000 особа са инвалидитетом, 60 посто су жене. За већину њих једина нада за посао су јавни радови, по Уговору о привременим и повременим пословима ове године реализовано је 12 пројеката.
"Највише радног искуства стекла сам радећи преко јавних радова који трају по четири месеца. То ми много значи, зато што је то једна од ретких могућности да нешто зарадим", рекла је Марина.
По програмима који се реализују преко Националне службе за запошљавање, ове године 20 послодаваца добило је субвенције за запошљавање особа са инвалидитетом. Средства за ове програме издвојена су из градског и републичког буџета.
"Када је реч о програмима које је спровела држава, ове године у филијали Чачак шест послодаваца је искористило ту могућност и добило по 180.000 динара за запошљавање особа са инвалидитетом. Са друге стране и Град Чачак већ дужи низ година из свог буџета издваја средства за запошљавање својих суграђана, па тако и особа са инвалидитетом. Ове године субвенција за подстицај запошљавања износила је по 300.000 динара, и добило је шест чачанских послодаваца, углавном из текстилне делатности. Осам лица запослено је уз субвенционисање 75 одсто од минималне зараде, за послове где до тада није радила особа са инвалидитетом", изјавила је Ана Дојчиловић из НСЗ- филијала Чачак.
Ана Дојчиловић из НСЗ - филијале Чачак, фото: ПЗС
Закон о професионалној рехабилитацији И запошљавању особа са инвалидитетом предвидја обавезу послодавца, да у односу на број запослених прими И особу са инавалидитетом.
"Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да има у радном односу једну особу са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да прими најмање две особе са инвалидитетом, и на сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом", подсећа Ана Дојћиловић на одредбе закона.
Они који не испуњавају ову обавезу дужни су да у републички буџет месечно уплаћују 50 посто просечне зараде. Из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом истичу да је дискриминација по основу запошљавања још увек присутна.

Председница Центра за самостални живот инвалида у Чачку Драгана Максимовић, фото: ПЗС
"Послодавци су спремнији да плате пенале и казне него да запосле особу са инвалидитетом. То нам је велики проблем и надам се да ће се у неком наредном периоду наћи боље решење, да неће бити могућност плаћања половине просечне зараде, већ да ће послодавац морати да запосли особу са инвалидитетом", изјавила је за ПЗС Драгана Максимовић, председница Центра за самостални живот инвалида у Чачку.
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, ипак је померио ствари на боље, али још итекако има простора да послодавци у потпуности сагледају и препознају вредан потенцијал који има ова категорија радно способног становништва.
ПЗС

