Чачанске баријере, особама са инвалидитетом нису приступачна многа места у граду

Чачак - Слађана Радовановић, од друге године је у инвалидским колицима и свакодневно се суочава са баријерама. Кретање градским улицама у Чачку отежавају јој високи ивичњаци на рампама за особе са инвалидитетом, због којих брине за своју безбедност.

"Нека места у граду за нас су потпуно недоступна.Треба имати стрпљења, храбрости и вештине да би се прешле све препреке. Има много реконструисаних оштрих ивичњака који су раније били приступачни, али на жалост нису враћени у првобитно стање. Највише таквих ивичњака је у самом центру града", изјавила је за ПЗС Слађана Радовановић.

Слађана Радовановић, фото: ПЗС

Ситуација је још тежа зими, када су рампе клизаве, па и кретање у колицима несигурније. За Слађану која води самосталан живот, останак у кући није решење. Она само својом храброшћу руши баријере.

"Ја сам у колицима скоро 38 година. Када би размишљала о неприступачности улица, установа, објеката и свим препрекама на које наилазим, вероватно не бих ни излазила из куће. Али, многе особе са инвалидитетом такве ствари затварају у кућу, гурају их у самоизолацију", прича Слађана.

Чачак је пре 15 година био први град без баријера у Србији, али нажалост ту титулу кратко је носио.

"Недавно смо били на пријему код градоначелника где смо изнели наше проблеме. Он нам је обећао да ће интервенисати у ЈП Градац да се ивичњаци поправе. На који начин, одлучиће извођач радова, али се надамо да ће се то одрадити и да ће град поново бити приступачан особама са инвалидитетом", изјавила је за ПЗС Мира Станојевић, председница Удружења дистрофичара.

Председница Удружења дистрофичара Мира Станојевић, фото: ПЗС

На жалост баријере на улицама, нису једине архитектонске препреке са којима се сусрећу особе са инвалидитетом. Нису им приступачне ни многе установе и институције од јавног значаја, а већина новоизграђених објеката нема обезбеђен приступ за инвалиде.

"У нашем граду велики број зграда се ради. Али мало њих је технички приступачно особама са инвалидитетом. Ја још једном апелујем на све да поштују закон", истакао је Владан Петковић, из Удружења параплегичара.

Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње предвиђено је да сви јавни објекти, улице, тргови, пословне и стамбене зграде са 10 и више станова, морају имати обезбеђен приступ за особе са инвалидитетом.

Дарко Зорнић из градске Управе за урбанизам, фото: ПЗС

"Одговорност за примену пројекта, сносе одговорни пројектант, вршилац техничке контроле и инвеститор. Контролу над спровођењем врши грађевинска инспекција", изјавио је Дарко Зорнић из градске Управе за урбанизам.

За оне који не поштују прописе предвиђене су казне од 300.000 динара за правно и 100.000 за физичко лице.

Поверенику за заштиту равноправности најчешће се обраћају особе са инвалидитетом које се суочавају са архитектонским баријерама, када им је онемогућен улазак у различите институције, од скупштинске зграде, судова, здравствених установа, преко бирачких места, школа до позоришта и других јавних објеката. 

Бранкица Јанковић, фото: ПЗС

"Још увек велики број објеката није приступачан за људе који се крећу уз помоћ колица или људе који се отежано крећу због неке врсте инвалидитета. Знамо да се таква ситуација не може променити преко ноћи, али је неопходно планирати, одвајати средства и предузимати конкретне мере за отклањање свих баријера и побољшање положаја особа са инвалидитетом у нашем друштву", изјавила је за ПЗС повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

ПЗС

фото: ПЗС