Слабо видљиви за послодавце

Чачак - На евиденцији Националне службе за запошљавање - филијале у Чачку, у Моравичком округу пријављено је 513 незапослених особа са инвалидитетом, од чега је 254 лица са подручја Чачка. Највише незапослених особа - 52 % има III, IV или V степен стручне спреме, I и II степен има 40 %, док је број лица са VI и VII степеном 8 %. По старосној структури најбројније су особе преко 50 година - око 51 %, док је број незапослених младих лица до 29 година - око 11%.

Чачанка Сњежана Рисимовић (43) , по занимању је шумарски техничар, али никада није радила у својој струци. Послове које је обављала најчешће као трговац, радила је „на црно“, због чега није остварила своја пуна права. У радној књижици нема уписан ни један радни дан.

Сњежана Рисмовић, фото: ПЗС

„Свакодневно тражим посао, прегледам огласе, шаљем ЦВ. Ишла сам и на бројне разговоре за посао, али у већини случајева нисам одговарала послодавцу, вероватно због врсте инвалидитета или тако нешто... Али не одустајем", каже за ПЗС Сњежана Рисимовић.


Слично искуство има и Марина Милосављевић, економски техничар која годинама покушава да се запосли. Након вишегодишњег искуства каже да је то борба са ветрењачама. Највише радне праксе стекла је на јавним радовима.

Марина Милосављевић, фото: ПЗС

„Тражим посао, идем и на разговоре , али не налазим ништа. Најчешће од послодаваца који су расписали конкурс, не добијем ни повратну информацију. У међувремену последњих пет година, повремено сам ангажована на јавним радовима, у Удружењу дистрофичара, чачанској Болници...Наравно да ми значи та врста ангажовања, можда би требало мало дуже да траје, али сам задовољна. Сваке године по неколико месеци, радим, зарадим нешто, али и стичем искуство које је јако битно ", прича Марина.


Сњежана и Марина слажу се да послодавци и даље имају предрасуде и да предњаче стереотипи када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом.

„Ја бих то оценила као неку врсту блокада код послодаваца, у њиховом начину размишљања када су у питању особе са инвалидитетом и наше могућности. Вероватно имају неки страх шта ће бити када запосле особу са инвалидитетом , да ли ће та особа бити ефикасна, да ли ће моћи да функционише, да ли ће сметати или ће моћи нешто да привреди", истиче Сњежана и додаје да је тренутно најтеже запошљавање особа које имају другу категорију инвалидности, јер послодавци за њих морају да прилагоде радно место.


Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, који је усвојен 2009. године, донео је обавезу запошљавања особа са инвалидитетом, свим предузећима са 20 и више запослених. На нивоу Филијале Националне службе за запошљавање у Чачку, ове године 20 послодаваца добило је средства за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом. Из те службе кажу да је поменути закон ,померио ствари на боље.

Ана Дојчиловић, НСЗ - Филијала Чачак , фото: ПЗС

„У периоду пре доношења Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, заиста је било мало послодаваца који су се нама обраћали. Са тим Законом је кренула реализација програма и подстицај запошљавања особа са инвалидитетом. Није ситуација у потпуности отворена, да послодавци немају проблем да запосле особу са инвалидитетом, али је сада знатно боље. Кроз средства информисања и у непосредном контакту са послодавцима, настојимо да послодавце информишемо о актуелним програмима који се реализују у НСЗ и на које категорије незапослених лица се ти програми односе.Самим тим увек издвајамо и могућност коришћења одређених олакшица и погодности када је реч о запошљавању особа са инвалидитетом, посебно ако се има у виду да се у том случају могу користитит и комбинације два програма подршке ", изјавила је за ПЗС Ана Дојчиловић, начелница одељења за посредовање у запошљавању и планирање каријере у НСЗ-филијала Чачак.


И ако је од доношења Закона о професионалној рехаблитицаији и запошљавању особа са инвалидитетом забележен пораст броја запослених, послодавци још увек чешће користе друге могућности које је законодавац предвидео.

Драгана Максимовић, фото: ПЗС

„Послодавци ће пре да плаћају пенале држави него да запосле особу са инвалидитетом, то је дефинитивно тако. Можда мисле да им је то лакше, или безбедније, не знам како они размишљају, али ретко се одлучују да запосле особу са инвалидитетом", истиче координаторка Центра за самостални живот особа са инвалидитетом у Чачку, Драгана Максимовић.


Она оцењује да се и особе са инвалидитетом морају више ангажовати у остваривању својих права и побољшању положаја у свим областима, како би допринели стварању услова за брже отклањање баријера.

„Мислим да особе са инвалидитетом морају више да се труде, да раде и да се школују. То је основно што ми можемо од себе да пружимо, да би могли да очекујемо да нас неко запосли, да негде радимо у ово лудо време. Неће нико то променити , ако ми не будемо мењали. И запошљавање је иста прича, мораш јурити, мораш се трудити и то је оно што је најтеже - али нема друге", истиче за ПЗС Драгана Максимовић.


Са друге стране држава треба да обезбеди услове и равноправан третман у образовању особа са инвалидитетом, приступ свим значајним установама и институцијама, како би се створиле могућности да они искажу своје способности и управљају свим аспектима живота.

„Дефинитивно је врло важно да школе буду приступачне, да факултети буду приступачни.Kако ћеш се школовати ако не можеш да уђеш, како ћеш отићи на посао ако не можеш да уђеш у зграду у којој треба да радиш, или како ћеш тражити посао кад ти је Национална служба за запошљавање неприступачна. Ја могу до врата и шта даље. Ради се на томе, али то још увек стоји као огромна препрека", истиче Драгана Максимовић.


Према подацима чачанске филијале НСЗ, ове године по различитим програмима и мерама активне политике запошљавања (субвенције , подршка самозапошљавању, рад на одређено време или привремени и повремени послови ) запослена је 81 особа са инвалидитетом.

ПЗС

Датум објаве: 25.12.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Послови, фото: ПЗС

ВИДЕО


АУДИО