Петар Удовичић - СТРАХ СЕ ПОБЕЂУЈЕ ОСТВАРЕНИМ ЦИЉЕВИМА

Ужице - "Сваки страх са којим сам се борио превазишао сам добрим резултатом и проласком кроз циљ", каже Петар Удовичић (21) из Ужица, који је на бројним међународним и домаћим атлетским стазама бележио успехе . Најзначајнији и најдражи успех је обарање светског рекорда за особе са инвалидитетом у трци на 10 000 метара.

Петар Удовичић, фото: ПЗС

"На државном првенству у Крушевцу 2016. године, као члан Атлетског клуба Ужице, за 19 секунди оборио сам светски рекорд који је држао један Белгијанац. 10 000 метара истрчао сам за 37минута и 52 секунде, а био је 38,11. Знао сам да могу да га оборим и веровао у себе. То је незваничан светски рекорд, због тога што сам на том такмичењу трчао са здравим особама. Успео сам да будем и трећи у тој трци", прича за ПЗС млади Ужичанин.

Да ће оборити светски рекорд указивали су и резултати које је и раније постизао на спортским мегданима, када је већ било јасно да се ради о озбиљном средњепругашу. Атлетиком је почео да се бави пре осам година, још као основац.

"На ЕП у Свонсију 2014. године био сам пети на 800 метара и шести на 1.500. Годину дана касније, на Европским омладинским играма у Вараждину, успео сам да постигнем боље време. На трци од 800 метара кроз циљ сам прошао други, а на 1.500 четврити ", каже Петар.

Можда би све његове трке биле обичне, да овај млади атлетичар није водио дуплу борбу, са секундама и телом. Слабост десне ноге и руке због церебралне парализе није га спутала. Не само да није одустајао, већ је померао и границе.

"Атлетика ми је помогла да боље покрећем ногу и руку. Почео сам са једним тренингом седмично, али смо у зависности од такмичења и спремности повећавали број тренинга. Вежбао сам и два пута дневно. Када сам прва смена у школи устајао сам пре часова и тренирао, један тренинг пре школе и један после. Али да би постигли добре резултате морате дати све од себе", прича овај млади победник.

Петар је много дао спорту, али је кроз спорт много и добио. Свакодневни тренинзи током којих је прелазио на десетине километара , дали су резултате.

"Некада имате вољу да тренирате, а некада то радите зато што знате да је то једини начин да би успели. Са девојком која ми је спаринговала, током зимских месеци трчао сам 540 километара месечно, често и по 25 километара дневно", истиче Петар и додаје да је у његовом животу све подређено спорту. "Давао сам 100 посто себе, одрицао се свега, кориговао исхрану јер нисам смео да се угојим пошто сам био средњепругаш. Није било много ноћних излазака, све је било подређено спорту, и мојој жељи да успем у томе".

Након повреде Петар је одустао од атлетике, али не и од спорта. Од недавно се спрема за нордијско скијања, и то је нови изазов за њега."Изабрали смо нордијско скијање зато што је најсличније трчању. Јесте напоран спорт, али трудићу се да будем успешан као и у атлетици", сигуран је Ужичанин о чијим успесима ће се тек писати.

Чедомир Цицовић из Удружења дистрофичара Златиборског округа истиче да особама са инвалидитетом морају бити отворена сва поља ангажовања у складу са њиховим афинитетима. То није само питање особа са инвалидитетом, већ свих младих људи, каже Цицовић.

Чедомир Цицовић из Удружења дистрофичара Златиборског округа, фото: ПЗС

"Потребно је да се укину сви пожељни обрасци, како те види породица, какав је твој инвалидитет... Не треба да постоје никакве врсте ограничења, осим чињенице да ли неко жели нешто да уради, или не. Само то је важно, све остало је техничко питање. Ако нешто желите између вас и циља су техничке ствари, које треба решити пре или касније ", додаје Чедомир Цицовић.

ПЗС

 

Датум објаве: 02.12.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Петар Удовичић, фото: ПЗС

АУДИО


ВИДЕО