Mилош Караклајић - НАЈТЕЖА ЈЕ САМОЋА

Ивањица - Милош Караклајић из Кисељака код Прилика, некада је имао цео свет под ногама. До пре двадесетак година живео је живот окружен пријатељима. У ивањичком „Јавору“ , где је две деценије радио као прецизни механичар , био је омиљен међу колегама. На жалост болест је прекинула све његове планове, 2003. године дијагностикована му је Мултипле склероза.

Милош Караклајић, фото: ПЗС

"Упознао сам много људи који болују од МС. Не смем ни да размишљам о тој болести. Тешко ми пада", прича за ПЗС Милош Караклајић.

Овај Ивањичанин живи од 16.000 динара инвалидске пензије. Саставља крај са крајем. За лечење нема новца, а о бањама може само да сања.

"Много месечно оде само на лекове. Стално ми препоручују бањско лечење у Горњој Трепчи, а ја сам ту бању видео само на сликама. Био сам само 2003.године на лечењу у ивањичкој Анемији. Тада и више никад ", каже Милош.

Осам година је у инвалидској пензији. Живи сам у кући, на чија врата ретко ко покуца.

"Некада је ово село било пуно људи, сада нема никог. Прва кућа до мене је празна, и таквих кућа колико хоћеш. Нема ко да ти дође, само поштар кад донесе пошту. Сви су ме заборавили . Не плашим се ничега, осим зиме. Самоћа је страшна, не бих пожелео никоме да буде сам", са тугом у гласу прича Милош.
Квалитет живота особа са инвалидитетом је у великој мери одређен и интеракцијом са другим људима. Усамљена особа доживљава да је другим људма мање важна, да је не примећују, да су равнодушни према њој, каже психолог Ана Милетић Миловановић, и додаје да то руши њихово самопоуздање.

Ана Милетић Миловановић психолог, фото: ПЗС 

"Страх од самоће пре свега је страх од елементарног недостатка живе речи, а то је једна од наших основних потреба, са тим се рађамо.То је жеља да имамо потврду од других људи. А са друге стране, то је и реалан страх да особа неће моћи да задовољи неке елементарне потребе, јер нема на кога да се ослони. Особе са инвалидитетом могу уз то да имају и појачан страх од одбацивања. Дешава се да и ако уђу у друштво, ризикују да буду процењени у односу на ивалидитет и да буду изопштени. Мислим да се то чешће дешава у сеоским срединама", каже за ПЗС Ана Милетић Миловановић.

Бољи здравствени и економски положај особа са инвалидитетом јесу приоритет друштва. Ипак, за срећнији и испуњенији живот потребни су љубав, пажња и подршка , од чланова породице, до комшија, пријатеља и окружења.

ПЗС

Датум објаве: 30.11.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Милош Караклајић, фото: ПЗС

АУДИО


ВИДЕО