СОЦИЈАЛНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО - ИДЕЈА ЗА БОЉЕ СУТРА

Горњи Милановац - Запошљавање особа са сметњама у развоју или са инвалидитетом, представља снажан механизам њиховог укључивања уредовне друштвене токове. Милица Марсенић (20) из Горњег Милановца прошле године завршила је Школу за основно и средње образовање „ 1. Новембар“, и стекла звање - књиговезац. Ова девојка рођена са Дауновим синдромом, од последњег школског звона,има жељу да се запосли.

Милица Марсенић, фото: ПЗС

"Док сам била у школи све је било лепо, али после тога се све мења. Волела бих да радим било шта, моје сестре су се запослиле, а ја седим кући и досађујем се", са сузама у очима прича за ПЗС Милица Марсенић.

Милица је одувек имала велику подршку породице. Отац Веселин током њеног дванаестогодишњег школовања, путовао је са њом до Чачка , и чекао у школи. Веровали су у Милицу, и радили на томе да помери своје границе. Сада јој помажу да стигне до првог посла.

Веселин Марсенић, фото: ПЗС

"Пратећи дете од рођења, знао сам да Милица може много да пружи. Милица може не само наредну годину-две колико закон налаже, него и читав свој живот да посвети неком послу. Она је оспособљена да може у кући много послова да обави. Увек уз нашу асистенцију и нашу помоћ, али она то може. Трудимо се да њој пружимо могућност да ради и нешто више од тога. Њој то недостаје. Она је сада девојка, није више ни девојчица, ни ученица, него девојка која је спремна за неки нови подухват, неко ново дружење, стварање прихода", прича за ПЗС Веселин Марсенић.

Веселинова идеја је да простор који поседује њихова породица претвори у радионицу у којој ће њихова Милица, и друга деца са сметњама уразвоју, проводити време и радити послове који су у складу са њиховим могућностима. Марсенићи би бесплатно уступили простор.

"Идеја је отварање неке радионице, са машинама које нису опасне за децу...за преклапање папира, прављење коверата,кесица за лекове, ситне папирне галантерије", појашњава своју идеју Миличин отац.
Али за ову идеју Веселину је потребна подршка. Финансијски исцрпљене породице, чија деца имају сметње у развоју или неки вид инвалидитета, не могу то саме реализовати.

"Има троје - четворо деце из њене генерације, има неколико млађе деце, генерација које тек стасавају и које ће ускоро изаћи из школе. Могли би да обезбедимо да у ту радионицу свако дете из наше општине дође, да му се пружи шанса", истиче Веселин.

На који начин се може помоћи онима којима је помоћ најпотребнија – најрањивијим члановима нашег друштва, особама са сметњама у развоју и њиховим породицама? Један од начина је и социјално предузетништво, које има за циљ да препозна и да се укључи у решавање одређених друштвених проблема, и отклони последице социјалне искључености рањивих група. Зарада која се оствари овим пословањем не служи увећању имовине појединца, већ се улаже у нешто што ће помоћи особама због којих је социјално предузетништво покренуто.

У Горњем Милановцу са пажњом прате све видове добре праксе социјалног предузетништва у Србији, истакла је Сандра Раловић, начелница одељења за друштвене делатности.

Сандра Раловић начелница одељења за друштвене делатности, фото: ПЗС

"То је питање које не може само да се гледа кроз призму општег запошљавања.То је нешто што још није добило законски оквир. Закон о социјалном предузетништву још увек није донет, али постоје примери добре праксе на нивоу Републике Србије, и ми као општина смо усредсређени да видимо шта је то добар модел који би могли да понудимо нашим грађанима. Нашем одељењу за друштвене делатности обраћају се и родитељи деце која често имају висок степен инвалидитета, и не могу да се запосле под општим условима, или не могу уопште да се запосле јер немају радну способност, а потребна им је нека врста активности која има форму запошљавања. На недавном Дијалогу за младе, представљени су занимљиви примери добре праксе, па ћемо покушати нешто да спроведемо и код нас. Али, све то зависи од законских оквира и од локалних оквира. Средства су углавном донаторска за такве пројекта, потребна је и експертска подршка и сарадња удружења која се баве особама са инвалидитетом", истакла је за ПЗС начелница Сандра Раловић.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања најавили су да ће ускоро бити донет и Закон о социјалном предузетништву. На тај начин биће створени предуслови за увођење подстицаја и за социјална предузећа.

Иначе, Општина Горњи Милановац субвенционише мере активне политике запошљавања са 15 милиона динара.

"Код услова конкурса за незапослене, особе са инвалидитетом и они који се сматрају рањивим категоријама, додатно се бодују. Код појединих мера субвенције које се дају за њихово запошљавање су веће него код других категорија незапослених. Ове године имамо субвенције за самозапошљавање, и то у износу од 200.000 динара за опште незапослена лица, за раднике који су проглашени за вишак запослених 220.000 динара , а незапослене особе са инвалидитетом које се одлуче за овај програм имали би могућност да добију 240,000 динара, за покретање сопственог бизниса. Друга мера активне политике запошљавања - стручна пракса, такође предвиђа могућност обављања стручне праксе и за особе са инвалидитетом. Увек би више пажње посвећивали ОСИ, уколико послодавци одлуче да их ангажују у оквиру те мере", рекла је начелница одељења за друштвене делатности Сандра Раловић.

ПЗС

 

Датум објаве: 28.11.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Милица Марсенић, фото: ПЗС

АУДИО


ВИДЕО