ЖИВОТ ЈЕ НЕПРЕСТАНА БОРБА

Ивањица - Зорицу Јелић из ивањичког села Глеђица живот није мазио. Још као петогодишњој девојчици установљена  је дечија парализа, која је оставила последице.

Зорица Јелић, фото: ПЗС

"Да очистим кућу, да обришем , да се попењем уз степенице, ја морам на коленима. Издаје ме тело,све се теже крећем. Ево, пре неки дан сам пала", прича за ПЗС Зорица, са још видљивим подливима на челу.

Отежано кретање ову храбру жену  није  омело да заврши средњу трговачку школу, али  посао никада није нашла. Пре шеснаест година  изгледало је да се и њој срећа осмехнула. Венчала се са Мирославом и добила три кћерке, које су јој највећа радост.

"Желела сам децу да имам, да имам свој пород, да и мене неко назове мајком, да ме види. Није било лако одгајити их, али уз помоћ мужа успела сам ", каже Зорица.

Али њеним бригама није дошао крај. Петнаестогодишња Младена рођена је са тешким деформитетом кичме, а са здравственим проблемима бори се и најмлађа Марија. Највећи део иначе скромних прихода  ове породице, одлази  за лекове и лечење, каже глава породице Мирослав Јелић.

Мирослав Јелић, фото: ПЗС

"Требало је доста. Ја сам  само 70 пута отишао за Београд,  а одавде сам плаћао кола да нас одвезу на преглед и по 100 евра. Око 7.000 евра дали смо само за пут. То сам зарадио са ових десет прстију", прича  Мирослав.


Две старије кћерке похађају први разред средње школе у Ивањици, и живе у ученичком дому у тој варошици.  Најмлађа је ученица четвртог разреда основне школе.  Од малена навикле да буду скромне, штеде сваки динар који стигне у њихове руке.


"Штедљиве су, шта ће кад виде да нема, морају тако. Знају колико имамо и са колико располажемо и готово", каже Мирослав и додаје да је његова пензија 15.000 динара.Јелићи се не могу ослонити ни на пољопривреду, јер је већи део од 1,5 хектара колико поседују, неплодно земљиште на уситњеним парцелама.

"Тешко је, колико год да се трудимо не можемо ништа да зарадимо. Мирослав све мора сам да уради, ја не могу ништа да му помогнем. Волела бих и ја да могу, али шта да радим. Тако је судбина хтела. Помогне му  Маријана када стигне из Ивањице, али и она има обавезе око школе", прича нам Зорица.


За бољи положај особа са инвалидитетом на селу важно је ојачати системе социјалне заштите, како би се стигло и до оних који живе у удаљеним  руралним подручјима, истакла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Бранкица Јанковић повереница за заштиту равноправности, фото: ПЗС

"Пружање услуга сервиса подршке и помоћи су углавном у градовима. Ако немате подршку породице, и ако није у могућности ни шира породица да вам помогне, ви сте нужно ослоњени на сервисе.Треба бити реалан, сигурно да не можете у сваком селу организовати да постоје сви сервиси, али једна од наших препорука  су и мобилни тимови састављени од свих стручњака који су потребни за социјални рад у заједници. За то је  неопходно  ојачати и све капацитете центара за социјални рад", истакла је Бранкица Јанковић. 

Повереница за заштиту равноправности истиче да је посебно тежак живот жена са инвалидитетом на сеоском подручју, које су двоструко маргинализоване због свог родног идентитета.

 

ПЗС

 

Датум објаве: 27.11.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Зорица Јелић, фото: ПЗС

АУДИО


ВИДЕО