Светски дан особа са аутизмом: Деца са аутизмом у Србији препуштена сама себи, родитељи и даље чекају помоћ др

Светски је дан особа са аутизмом. Сваке године на овај дан закључак је исти - аутистичне особе нису довољно укључене у друштво. Колико је оболелих од аутизма у Србији не зна се јер није направљен њихов регистар. Нема ни стручњака а ни планова за укључивање те деце у образовни систем. Када ће и како то да се реши, њихови родитељи питали су надлежне пре пола године и дали им рок од шест месеци за одговор.

Аутизам није болест, кажу стручњаци, већ поремећај због којег болује цела породица. Родитељи старе, оболевају и све теже се носе с проблемима а подршке углавном нема.
„Оно на чему ми инсистирамо је системско решење које ће то дете пратити у континуитету, од његовог рођења, кроз здравствени систем, образовни систем и на крају социјали систем, до оног чега се сви ми родитељи, а ми смо у удружењу сви родитељи, највише плашимо, шта ће бити после нас када нас наша деца надживе", каже Дарио Роси, председник Удружења „Аутизам, право на живот".
Да би било помака, најпре мора да се направи регистар, односно да се коначно установи колико је особа с аутизмом.

Аутизам се дијагностикује тек пред полазак детета у школу, мада неки дочекају и пунолетство без дијагнозе.

Запањује податак да Србија има свега 24 специјалиста дечије психијатре, који би могли да препознају тај поремећај. Зато се родитељи залажу за оснивање Центра за аутизам.

„То би било неко дијагоностичко, терапијско, научноистраживачко, образовно, смештајно место. Ја сам ментор за педијатрију, пет шестина педијатара уопште није заинтересована да сазна како се скринингује, а мислим да ће њима припасти дијагностика аутизма”, рекла је Весна Миловановић, психијатрица на Клиници за дечију неурологију и психијатрију.

Нема инклузивних школа

Није боља ситуација ни у просвети. Деценију од увођења инклузивног образовања, кажу, нема инклузивних школа, обучених наставника нити прилагођених програма.

У специјалним школама труде се да рад прилагоде сваком детету. Ни то не иде лако, јер морају да раде по редовном плану и програму, па често дете које и не говори, треба да учи страни језик или нпр. хемију и физику.

„Огроман број деце не иде у школу, страшна је ситуација у унутрашњости Србије, јер не постоје апсолутно никакви системи подршке, где је угрожена цела породица, постало је нормално и очекује се да мајка са дететом похађа наставу", говори Снежана Максимовић, мајка детета са аутизмом.

На најважнију, дуго обећавану услугу – становање уз подршку, још чекају.

Ни у новом Закону о здравственој заштити, који предвиђа сто посто плаћено боловање родитељима тешко оболеле деце до њихове 18 године, нема родитеља деце с аутизмом.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да се у претходном периоду ништа није радило по овом питању, те најавио да ће до 1. јуна бити завршен софтвер којим ће бити могуће евидентирати оболеле од аутизма.

„Паралелно са тим радимо на томе да се направи центар где та деца могу да бораве, и оно што је озбиљан проблем – то је едукација кадра, јер морамо да мотивишемо кадар да ради на томе", рекао је Лончар.

Како каже, тренутно се ради на три ствари, а резултати ће се, истиче, сигурно видети.

Регистар ће бити завршен 1. јануара 2020. и на основу њега моћи ћемо и да спроводимо ове друге ствари, каже Лончар. Циљ је, додаје, да се тај проблем стави у мало бољи положај.

ПЗС/РТС

Датум објаве: 02.04.2019.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Фото: Илустрација

АУДИО

Ова објава нема аудио снимак!

ВИДЕО

Ова објава нема видео снимак!