УМЕТНОСТ РУШИ ЗИДОВЕ

Уметност не познаје границе и не прави разлике међу људима. Може се конзумиратина на више начина и уз помоћ различитих чула, па је тако доступна и особама са инвалидитетом, у свим њеним облицима. Али, особе са инвалидитетом осим конзумената, могу постати творци самог уметничког рада. Зашто они не би били актери на даскама које живот значе, аутори дела? Могућност особе да се изрази у разним уметничким правцима је право за које би сви требало да имају једнаке прилике у остваривању. Особе са инвалидитетом имају право постављања свих својих циљева, а друштво треба да изједначи могућности за њхиово остваривање. Инклузија добија на значају тек онда када се избрише разлика између особа са инвалидитетом и особа без инвалидитета, односно када учешће у јавном, друштвеном и културном животу не буде привилегија ових других. На овом пољу, у превазилажењу препрека има још доста простора.

Уметност руши зидове Фото: ПЗС 

“ Нажалост код нас имам утисак да су особе са инвалидитетом још увек у великој мери искључене из друштвених дешавања,негде је то питање самоизолације , некада и изолације из било ког разлога, друштвене стигме, недостатка средстава или информација...Али, оно што ми се свиђа, што видим у последње време, све је заступљеније бављење разним видовима уметности и спортом у удружењима особа са инвалидитетом. То је заиста од великог значаја за развој њиховог самопоуздања и самопоштовања”, изјавила је Ана милетић Миловановић, психолог-психотерапеут.


Аутономија као самостално одређивање правила, за особе са инвалидитетом је врло битан фактор за осећај самопоштовања и самопоуздања. Сваки облик инклузије важан је на свој начин, и има незаменљиву улогу у промовисању квалитетног и достојанственог живота. Треба имати у виду и терапијску улогу уметности.

Саговорник Ана Милетић Миловановић, психолог - психотерапеут Фото: ПЗС 

“Kроз уметнички рад долазите у контакт са својим подсвесним садржајем, са најдубљим емоцијама, са могућношћу да изразите оно своје аутентично биће, тако да уметност у том смислу има и терапијски ефекат. Пружа се могућност да се препустите, релаксирате, да изгубите доживљај себе у неком моменту и дођете до онога што је нека ваша суштина. Осим тога не треба заборавити да су особе са инвалидитетом често присутне у уметности, а да ми и не размишљамо о њиховом инвалидитету, због тога што су њихова уметничка дела тако велика и тако битна. (Лудвиг ван Бетовен, Хелен Kелер.. ).У Енглеској постоје уметнички покрети који баш кроз уметност освешћује људима проблем особа са инвалидитетом, заступају их, боре се за њихова права и суочавају јавност са оним проблемима са којима су свакодневно суочене особе са инвалидитетом”, каже Ана Милетић-Миловановић.


Управо уметници са инвалидитетом су ти који указују на дискриминацију присутну у друштву, на реалне и искрене слике живота са инвалидитетом, као и на потребу изједначавања права кроз уметност. Kултура има значајну улогу, не само да оснажује особе за изражавање кроз уметност, већ утиче на климу у друштву и смањује предрасуде и дискриминацију. Kроз уметничка дела ствара се и слика друштва, а уметност би требало да одигра кључну улогу у процесу сензибилизације најширих група.

“Ми чак, у нашем језику имамо тај израз и кажемо за неког да је вредан, ако пуно ради. Негде доживљај личних вредности се веома често повезује са оним што стварамо, колико смо у стању да нешто урадимо, да сами направимо.Тако да уметност и та врста креативног рада даје особама са инвалидитетом доживљај снаге, веће моћи и аутономије. То су врло важне ствари. Није битан сегмент у коме се доказујемо, за сваку особу је битно да има нешто у животу у чему може да се докаже”, истакла је Ана Милетић Миловановић.

ПЗС

 

Датум објаве: 29.11.2018.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Уметност руши зидове Фото: ПЗС

АУДИО


ВИДЕО