Бранко Пауновић: Негујте свој таленат преданим радом

За Бранка Пауновића (50) , цртање је љубав из детињства.Графитна или хемијска оловка, и парче папира увек су били довољна инспирација за овог Чачанина, који се већ 30 година бори са мишићном дистрофијом. Његов таленат први је приметио наставник ликовног у седмом разреду, док је похађао Основну школу „Вук Kараџић“.

Бранко Пауновић Фото: ПЗС 

„Наставник ликовног ме подржавао, али је био и критичан и увек говорио да може боље. Он је ваљда видео моју склоност ка уметности и таленат за цртање. Мене је привлачио тај стваралачки амбијент, та могућност да нешто сами направите, али и да напредујете. Kада нацртате нешто и после месец дана вежбања , увидите да сте напредовали, да сте усавршили свој рад, то је добар осећај. Али и сам простор са много цртежа, мирис боје и графитне оловке, све ме то привлачило “, истакао је Бранко.

Није одустајао од цртања ни након основне школе. Жао му је што нема формално образовање у области ликовне уметности, али је читајући литературу много сазнао о сликарству. Самоук, највише је радио портрете и пејзаже. Последњих неколико година у Удружењу дистрофичара, са својим пријатељима ради декупаж и шеби шик техником.

Фото: ПЗС 

„На почетку нисам био баш нешто заинтересован. Није ми то било блиско, радило се углавном преко салвете или неког обојеног папира.Ипак, и ту сам сачувао неки свој печат. Kомбинујем те две технике, и својом руком, четкицом и бојама, осликавам предмете и украсе“, прича Бранко док нам са поносом показује стару тацну за послуживање, коју краси цвет у разним бојама.

Цртање и осликавање предмета , за Бранка је хоби који га опушта, а слободно време чини креативнијим.

„Kроз рад нестане сва негативна енергија коју има свако од нас. Мене цртање смирује, осећам се као да нисам овде, као да лебдим. Некад се занесем па радим по неколико сати а да то и не приметим . Пролети време. Али, увек радим уз класичну музику, то ме опушта“, истиче Бранко и додаје да се у цртању треба опустити.

„Треба експериментисати. Не можете да погрешите, ништа није фиксирано. Опустите се и пустите машти на вољу. Ипак, моја порука млађим генерацијама је да се много више ослоне на рад него на таленат. Јер, таленат је мање од један посто, а све остало је вежбање, труд и рад. Треба га неговати, али упорношћу и истрајношћу.Ту би могли да буду бољи од мене. Ја нисам био упоран да од свог талента направим и нешто више, али задовољан сам да се цртањем бавим бар као хобијем. “, прича Бранко док златном бојом осликава свој нови рад.

Драгана Максимовић, из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом у Чачку, истиче да је сваки вид бављења креативним радом значајан.

Драгана Максимовић, Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Чачак Фото: ПЗС 

„Значај је у томе да се негде искажемо, да на то што направимо пренесемо своја осећања, шта нас мучи, или шта желимо.Kроз Удружење дистрофичара можемо своје радове да презентујемо , да то неко види, похвали...јер се од нас то не очекује, али када успемо да нешто направимо, то буде веома значајно, и нама и другима. Сатисфакција свакако постоји, повећава се самопоуздање, осећаш се боље“, истакла је Драгана Максимовић.

ПЗС 

 

Датум објаве: 28.11.2018.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Бранко Пауновић Фото: ПЗС

АУДИО


ВИДЕО