Милијанка Луковић: Живот је борба која води до победе
Милијанка Луковић (51), слабовида атлетичарка из Чачка освојила је прегршт медаља и награда на међународним и домаћим спортским борилиштима. Доминирала је у бацачким дисциплинама, а последњих девет година у куглању. На Европском првенству у атлетици за слепе и слабовиде 1989.у Швајцарској, осваја бронзу у бацању кугле. Годину дана касније из Холандије, где је одржано Светско првенство за особе са инвалидитетом, враћа се са златом освојеним у бацању копља. Сребро је донела са Балканијаде, а неколико пута била је државна првакиња у куглању. На последњем међународном такмичењу у Апатину, на коме је учествовало 11 екипа из бивших југословенских република, била је најбоља у својој категорији. То је само део такмичарских признања.
Милијанка Луковић Фото: ПЗС
"Ове медаље остају као успомена, али и доказ да смо се све ове године трудили да постигнемо одличне резултате. Оне су мотивација и жеља да идеш даље, јер сваки успех даје покретачку снагу", поносно прича Милијанка, показујући нам своје медаље и пехаре које је освојила током скоро три деценије успешног бављења спортом.
Дочекала нас је са осмехом на лицу, и већ при првом сусрету јасно вам је да се ради о особи која око себе шири оптимизам и добро расположење. Милијанка је још као средњошколка почела да се бави атлетиком, трчала је на 100 метара, бацала куглу, копље, диск.
"Спортом сам почела да се бавим када сам имала 15 година, као ђак Школе ученика у привреди, сада Машинско саобраћајне школе.Највише радости донела ми је моја прва медаља, бронза у бацању кугле на такмичењу у Сјеници. Другу годину наставила сам у школи за ученике оштећеног вида у Земуну. Највећа такмичења и успеси били су крајем осамдесетих и почетком деведесетих година", каже ова успешна атлетичарка, која се након десетогодишње паузе у атлетици, пре девет година определила за куглање.
Са куглашким спортом почела је из чисте радозналости, на такмичењу у Руми, и од тада не одустаје од тренинга који дају резултате.На такмичењима са спортским клубом "Додир" стекла је бројне пријатеље, који су препознали њену ведрину, непосредност и спортски дух.
Фото: ПЗС
"Имам доста пријатеља из свих република бивше Југославије, виђамо се неколико пута годишње на такмичењима или заједничким сусретима, а комуницирамо и преко друштвених мрежа. Да не говорим о нашој сјајној екипи и пријатељима из Чачка, Горњег Милановца, Београда, то је посебно благо пријатељства.Сва та дружења и такмичења много нам значе, у покрету смо, дружимо се, обилазимо многа места... а пре свега важно је изаћи из монотоније, променити нешто у свом животу и покренути се", каже Милијанка.
Ова успешна спортисткиња има оштећење вида од рођења, али то је није спречило да осваја победничка постоља и буде успешна на сваком пољу. Мајка је троје деце Милоша, Милице и Неде, који су јој уз супруга највећа подршка.Пензију је стекла као телефонисткиња у Литопапиру, али никада није престала да ради и ствара.
"Живот је стална борба. Увек се за нешто бориш у животу, да изведеш децу на прави пут, да створиш породични дом, да постигнеш резултате у спорту. Никада на себе нисам гледала као на слабовиду особу, нисам се освртала, него сам увек гледала напред.Можда ми је у томе помогао и спорт. Када се, као сваки човек сусретнеш са неким проблемом, враћаш се кроз тренинге, такмичења, размишљаш о томе што тренутно радиш.Осмех на лице и идемо даље", прича ова успешна куглашица , и додаје да је спорт код ње развио победнички менталитет.
Милијанка се спрема за међународно такмичење "Златна кугла", које ће бити одржано у децембру. Очекује се учешће седам екипа из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Србије. Тренира једном седмично у Крагујевцу или Београду, а пред такмичења и два - три пута недељно.
"Није битно колико такмичара учествује, увек се бориш да будеш најбољи. Да оствариш најбоље резултате за себе и своју екипу", са поносом у гласу каже Милијанка, док нас испраћа из свог дома у коме се на сваком кораку осећа породични мир и љубав.
ПЗС
