Чачанин Лазар Филиповић, паратриатлонац снажне воље

Српски репрезентативац у паратриатлону, Чачанин Лазар Филиповић, види мање од три посто, што га само медицински сврстава у категорију слепих и слабовидих особа. Лазарев вид је централни, али га то не спречава да остварује врхунске спортске резултате.

Лазар Филиповић, Фото: ПЗС

"Оно што ја видим могло би се описати као тунелски вид. Моје видно поље је у једном уском кругу, док у сутон и по мраку способност вида у потпуности губим", прича за ПЗС Лазар Филиповић.

Откада је пре шест година постао првак Европе у паратриатлону и годину дана касније светски вицешампион, Лазар је низао успехе на међународној спортској сцени. У овом спорту упознао је своје могућносати и научио да не постоје препреке које се не могу превазићи.
"У раном детињству нисам ни био свестан проблема који имам, нити да уопште имам проблем. Једноставно тако сам живео, растао и све је то било нормално за мене, јер нисам знао да постоји другачије. Тако сам васпитаван, тако су се у породици понашали према мени. Растао сам као равноправан члан породице, са огромном жељом да једног дана постанем спортиста", прича Лазар.

Било је тренутака када је требало превазићи све страхове и несигурности, пре свега сопствене, а потом и стрепње родитеља. Требало је храбрости и ината упустити се у спортске авантуре, које су се често косиле и са медицинским препорукама и мишљењима. Уз подршку оних којима верује, Лазар је највише веровао у себе.

"Захваљујући томе, упустио сам се у јединствени подухват, који је на граници авантуре, и са својим слабовидим колегом Гораном Николићем истрчао 10 пуних маратона за 10 дана, од Крагујевца до Мостара (422км), што нико до тада није остварио", са поносом прича овај храбри младић.

За Лазара спорт је најважнија, али не и једина област у којој постиже резултате. Недавно је дипломирао на Факултету медицинских наука у Крагујевцу. 
"Учио сам из књига које су користиле и моје колеге, али ми је за читање требало три пута више времена него њима. Можда ми је то помогло да будем више фокусиран, да видим нешто што можда они нису. Волео бих да објединим то што сам научио кроз спорт и на факултету. Да млађим генерацијама пренесем знање и искуство, и да помогнем неком да дође до светског врха", прича Лазар .

Цела ова прича не би била могућа без огромне и безусловне подршке родитеља и брата, великих одрицања и страхова, а надасве сигурности да заједно могу да превазиђу све препреке, којих је заиста било много.
"Први његов одлазак на бициклистички тренинг, за мене је био прилично стресан. Молила сам се Богу само да се врати жив кући. Али, сваки следећи тренинг лакше сам прихватала, схватила сам да је то његов живот и радост. То ми је давало ветар у леђа", прича Лазарева мајка Љиљана.

Лазар са поносом прича да је недавно и у Чачку основан Триатлон тим "Борац".
"Чачак је спортски град и заслужује један такав спорт. Циљ је да спортисти који се појединачно баве атлетиком, бициклизмом и пливањем обједине сва три спорта и да добијемо још једног триатлонца у граду", казе српски репрезентативац.

ПЗС

Датум објаве: 18.12.2017.

Share






ФОТОГРАФИЈА


Фото: ПЗС

ВИДЕО


АУДИО